Програмери најбрже до посла

За разлику од већине, могу да се похвале понудама за посао већ на почетку студија. Александри Шегрт профил на друштвеној мрежи обезбедио је посао.

"Сви ми имамо Линкедин профиле на којима стављамо биографије. Тамо су фирме које гледају наше профиле и на основу онога што смо написали они бирају. Чула сам од разних људи који раде у тим фирмама, да је за њих најбитније када виде ЕТФ и да им је то одмах смерница да треба да контактирају ту особу", каже студенткиња Александра Шегрт.

Иако је тек на четвртој години студија на Електротехничком факултету, не недостаје му храброст. Петар Донић жели да се опроба у приватним водама.

"Ја сам мало специфичан пример зато што сам од друге године покушавао да се мало пробијем на стартап сцени и да покушам да направим своју фирму. Генерално, ако ми то не успе, увек могу да се запослим овде у Србији у великим страним фирмама, великим домаћим фирмама и малим домаћим фирмама", каже студент Петар Донић.

Америчка компанија НЦР која се бави прозводњом и продајом банкомата, за четири године повећала је број запослених чак четири пута.

"Проста чињеница је да је расположивост талентоаване радне снаге овде јако велика и довела је до тога да смо ми овде још и повећали наше операције. Наши ИТ стручњаци су једнако квалитетни ако не и квалитетнији него они негде другде у свету", напомиње Владан Живановић из компаније НЦР.

А српска компанија која прати светске трендове видео-игара, осим што већ на почетку нуди западну плату, акценат ставља и на радно окружење.

"Овде су услови слични као у Гуглу и они немају представу о неком систему ван Нордеуса", каже Младен Дулановић из Нордеуса.

Иако имају развијену сарадњу с привредом која им често помаже, на Електротехничком факултету су свесни да технички не могу да испрате све новине у области која се најбрже развија.

"Нама су пре свега неопходни млади људи који би били пуни ентузијазма и који би радили на факултетима. Један асистент који се овде одлучи да се запосли на факултету радиће дупли посао за вишеструко мању плату", истиче професорка ЕТФ-а Јелица Протић.

Да младим ИТ стручњацима недостају специфичне вештине препозају и у компанијама. Због тога ће, кажу, бити неопходна ревизија образовног система.

"Из пуке чињенице да је универзитетско образовање превазиђено, ви све више и више имате присутне кратке форме где се људи кроз месечно, шестомесечно, једногодишње оспособљавају за одређену вештину јер је то нужност система", каже Јелица Протић.

У досадашњем систему, готово трећина оних који упишу ЕТФ заврши у року и одмах нађе добро плаћен посао. Према подацима Републичког завода за статистику, просечна плата програмера у Србији је око 140.000 динара.