"Неуједначена судска пракса један од највећих проблема правосуђа"

"Латини су давно рекли да мноштво закона значи корумпирану државу, а савремени свет довео је до пренормирања нашег живота", рекао је Селаковић на скупу у Београду под називом "Уједничавање судске праксе - искуства из региона".

Селаковић је истакао да се уједначавањем судске праксе не сме угрозити независност судства и поручио да се мора повратити ауторитет судске власти.

"Дошло је до удаљавања ауторитета судске власти у односу на грађане, у односу друге две гране власти, извршну и законодавну, али и унутар саме судске власти. Како ће грађанин да верује суду ако судија Основног суда не верује судији Вишег суда", упитао је Селаковић.

Он је истакао да Министарство још од скупа у Врњачкој бањи у октобру ове године, разматра реформисање мреже апелационих судова.

Идеја је да више не постоје четири Апелациона суда, већ један суд са седиштем у Београду и са одељењима у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, рекао је Селаковић.

Додао је и да на растерећење судова и уједначавање праксе утичу нове правосудне професије - нотари и извршитељи који су преузели одређене послове судова.

Председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић нагласио је да не може да постоји независан и ефикасан правосудни систем, ако се судске пресуде са истим околностима и чињеницама, различито решавају.

"Мноштво прописа који су међусобно неусклађени, појачава страх од грешке, угрожава свест о опрезности права, што доводи до мање креативности и изговора за избегавање одговорности, а све то скупа доводи до различите судске праксе и умањује способност судија", истакао је Милојевић.

Поручио је да би судови у својој пракси требали много више да користе правна начела и стандарде, посебно у ситуацијама када норма не пружа или пркоси одговору.

Он је подсетио да се судске одлуке доносе на основу Устава, закона и међународних прописа и да их може преиспитати само законом прописан виши суд.

Милојевић је оценио и да није у складу са законом да Уставни суд може да поништи одлуку сваког суда у Србији по основу уставне жалбе, јер тај суд није у систему судске власти.

"Овај сукоб јурисдикција дубоко нарушава начело независности и самосталности судске власти и може бити само разрешен променом устава чиме би се изричито уредило поступање Уставног суда, који представља четврту инстанцу судске власти будући да није у систему судске власти", рекао је Милојевић.

Председница Уставног суда Весна Илић Прелић није одговорила на став Млојевића, али је нагласила да пракса тог суда показује да је неуједначена пракса много мања код управних судова.

Према њеним речима, основни разлог за неуједначену судску праксу су младе колеге које "не желе да питају и обрате пажњу на праксу од раније".

Шеф мисије Оебс-а у Србији Петер Буркхард истакао је да у већини европских земаља постоје базе података које на транспарентан начин омогућавају увид у судску праксу.

"Морају да буду категоризоване пресуде и образложење, а не само да буде јавно објављена", рекао је Буркхард.

Скупу у Београду присуствовали су представници судова са простора бивше Југославије, а скуп је организовао Врховни касациони суд уз сарадњу са мисијом Оебс.