Антибиотици се у Србији нерационално користе

Указао је да то што се антибиотици не користе рационално представља упозоравајући сигнал за све, а нарочито за људе из струке.

"Проблем је у дози, временском интервалу и дужини узимања антибиотика", рекао је Векић и додао да је Влада Србије обезбедила 700 милиона динара који ће бити употребљени за сређивање здравствених установа, што ће представљати добар предуслов за санирање и спечавање болничких инфекција.

Истакао је да ће смањивање употребе антибиотика допринети уштедама, као и да ће та средства моћи да се употребе за иновативне лекове и подсетио да 70 таквих лекова чека да буде пуштено у промет.

Векић је рекао да у Европи више од 25.000 људи годишње умре због мултирезистентних бактерија, а тај број интензивно расте и Европу кошта више од 15 милијарди евра.

"Сличан проблем се дешава и у нашој земљи. Због велике злоупотребе антибиотика изражена је велика резистенција на грам-негативне бактерије. Нарочито се изражава забринутост на резистенцију на цефалоспорине треће генарације", рекао је Векић.

Навео је да статистички подаци указују да је бактерија клабсијела пнеумоније резистентна у 88 одсто изолованих узорака из крви.

Директор Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" Драган Илић подсетио је да се данас обележава Европски дан о свесности о антибиотицима, као и да се од 16. до 22. новембра први пут обележава Светска недеља свесности о антибиотицима.

Рекао је да отпорност на антибиотике није нова појава, али да је један од кључних здравствених проблема. "Ако се овај феномен настави постоји ризик да многе инфективне болести неће бити могуће контролисати", рекао је Илић.

Више од 30 одсто антибиотика неправилно прописано

Према његовим речима, узроци за то су прекомерно преписивање антибиотика, то што се пацијенти не придржавају упутстава и прекидају прерано терапију, употреба антибиотика у сточарству, неадекватна контрола болничких инфекција, лоша хигијена, као и недостатак развоја нових антибиотика.

"Више од 30 одсто антибиотика је неправилно прописано на примарном нивоу. До 30 одсто хируршке профилаксе је неправилно прописано. Око 30 одсто болничких трошкова на лекове одлази на антибиотике. Од 10 до 30 одсто трошкова за лекове се могу умањити кроз програм управљања антибиотицима", додаје Илић.

Директорка Републичког фонда за здравствено осигурање Верица Лазић навела је да је у 2014. години преко РФЗО у апотекама издато 5.283.674 паковања антибиотика, док је за првих девет месеци ове године издато 3.855.696 паковања.

"Према процени, до краја ове године, укупна потрошња лекова на рецепт, кад је реч о антибиотицима, биће 5.140.928 паковања, што је око три одсто мањи број паковања у односу на 2014. годину", рекла је Лазићева и додала да се највише преписују "амоксицилин" и "цефалексин".

"За антибиотике који се издају на рецепт Републички фонд је у 2014. године издвојио 1,5 милијарди динара, односно око пет одсто укупне вредности средстава која се издвајају за лекове на рецепт. У овој години се очекује да ће средства за антибиотике износити 1,2 милијарде динара", рекла је директорка РФЗО-а.