Нови почетак грејне сезоне, стари проблеми са димњацима

Превентивну контролу коју оџачари раде ван грејне сезоне не прође чак 70 одсто димњака. Већина грађана није код куће у време њиховог обиласка, а има и оних који одбијају проверу.

"Човек кад му дођеш у августу отвори врата и каже шта си ми сад дошао, кад буде требало ја ћу те звати", прича димничар Зоран Гладовић.

И позову, али тек пошто проблем настане. Чишћење димњака тада затражи готово трећина грађана Београда који ту услугу плаћају целе године кроз рачун Инфостана.

Гладовић каже да у многим димњацима има смоле зато што се често се грађани не придржавају правила ложења или буду мокра дрва па се створи смола. Према његовим речима, смола је опасна јер има тачку паљења и једна варница из ложишта може да запали ту смолу.

Осим редовног чишћења димоводних и ложишних објеката и уређаја важно је контролисати њихову исправност а оџачари кажу да су посебан проблем стари димњаци на којима су пукотине чешће. Неправилности које уоче пријављују општинској грађевинској инспекцији.

Драгиша Анђелковић из Комуналног предузеће "Димничар" АД Београд каже да за сада немају ингеренције као у неким другим државама у Европи да директно забране наставак ложења,

"Значи, само имамо обавезу да направимо извештај са нашим препорукама о каквој неправилности се ради, а онда би то требало да преузме грађевинска инспекција. Они би требало после неког времена, на основу нашег и евентулано додатног увида на терену, да донесу одређено решење. Много пута се то, нажалост, не дешава", каже Анђелковић.

Због слабе реакције надлежних, али и свог немара, није мало грађана који остану без крова над главом. Само београдски ватрогасци месечно око 20 пута гасе пожаре који су избили због димњака.

"Понекад се дешава да се пожар, због тога што се не примети на време, поготово у ноћним условима, пренесе на кровну конструкцију и изгори читава кровна конструкција док не стигну екипе на лице места. Иначе, наше просечно време стизања износи око осам минута", каже Миле Јовичић, командант Ватрогасно-спасилачке бригаде у Београду.

Пожари узроковани неодржаваним димњаком чешћи су у приградским насељима и у подручјима где се као огрев користе дрва и угаљ.

Одржавањем димњака штите се живот и имовина од пожара, а спречава се и загађивање ваздуха. Димничарске услуге више траже правна лица него влансици породичних кућа и станова.