Читај ми!

Од укупног броја избеглица 25 одсто чине деца

Четвртина свих избеглица које су до септембра ове године прошле кроз Србију су деца, а пет одсто њих је било без пратње родитеља, речено је на представљању пројекта Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

На конференцији у Прес центру Танјуга, психолог Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Јана Стојановић, изјавила је да се процењује да је од почетка године више од 300.000 људи прошло кроз нашу земљу, а од почетка до 1. септембра је евидентирано нешто више од њих 103.000.

"Од укупног броја тражилаца азила, који су евидентирани, нешто мало више од 25 одсто, односно 25.500 су деца", рекла је Јана Стојановић.

Пет одсто избеглица, њих 5.500 или 6.000, су деца која путују сама, без пратње и родитеља рекла да од укупног броја избеглица пет одсто чине деца без пратње – која сама путују или су се негде раздвојила од родитеља, рекла је Стојановићева.

Како је објаснила, деца се у таласу миграције на свом путу ка ЕУ углавном суочавају са егзистенцијалним проблемима, па су често боса, гладна, болесна, изнемогла...

"Виђали смо децу у летњој одећи и обући, како сатима стоје у блату да би били евидентирани, као и мајке са тек рођеним бебама", рекла је додавши да се често дешава да у маси дође до раздвајања породица где родитељ често не може да дође до свог детета, или се дете изгуби у мраку и блату.

Осим егзистенцијалних проблема, не треба заборавити све трауме и насиља која деца избеглице доживљавају на свом путу ка ЕУ и у земљама порекла, рекла је Стојановићева на представљању завршетка пројекта "Укључивање у образовање и превенција роднозаснованог насиља деце азиланата".

Навела је да не треба заборавити да и деца која остају неко дуже време, деца раздвојена од родитеља или чији су родитељи болесни и имају потребу да се задрже у центрима за азил, имају своје развојне и потребе за нормализацијом.

Истичући да је трговина људима један од озбиљних ризика у миграцијама, Стојановић је указала да би тим проблемом требало да се баве надлежне институције те да би се на његовом решавању требало доста радити.

На конференцији је речено да су у оквиру пројекта реализоване радионице превенције роднозаснованог насиља кроз које је прошло 26 деце, док је 36 уписано у школу.

"Битно је рећи да смо ове године уписали 36 деце у школу и заправо једина смо организација која је то до сада урадила и започела и иницирала укључивање деце, тражиоца азила у школски систем", рекла је педагог Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Гордана Вукашин.

Према њеним речима, током реализације активности примећено је да су наставници, али и сви остали који раде са децом, показали вољу да помогну, али да се ту појавио проблем, а то је недостатак преводиоца који би им олакшали комуникацију са том децом.

"Наша стварност тренутно јесте да је све већи број деце тражиоца азила и из тог разлога је потребноно повећати техничке, финансијске и стручне капацитете за њихов прихват и смештај", рекла је Вукашин, истакавши да је потребно да се деци обезбеди сигуран смештај, основни животни услови, али такође и услови за боравак и развој.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
22° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи