ФНП: Сјеверинским жртвама признати статус цивилних жртава рата

Фонд за хуманитарно право (ФХП) и Санџачки одбор за заштиту људских права и слобода оценили су поводом обележавања годишњице злочина у Сјеверину, као неприхватљиво да држава Србија не признаје породицама жртава статус цивилних жртава рата.

Како се наводи у заједничком саопштењу, одбијањем државе да сјеверинским жртвама призна статус цивилних жртава рата, Србија крши међународно право, преноси Бета.

"Третман породица жртава из Сјеверина и хиљада других жртава од стране институција Србије које због дискриминаторних одредби важећег Закона о правима цивилних инвалида рата, усвојеног за време режима Слободана Милошевића, нису признате као цивилне жртве рата у Србији, као и озбиљне препреке у остваривању права жртава судским путем, предмет су критика бројних међународних институција и организација које прате поштовање људских права у Србији", наводи се у саопштењу.

Отварањем спомен-обележја жртвама у Сјеверину сутра се обележава 23. годишњица отмице и убиства 16 грађана Србије бошњачке националности.

Злочин у Сјеверину догодио се 22. октобра 1992, када су аутобус на мосту преко Лима, у месту Миоче, зауставили припадници јединице "Осветници", која је деловала под окриљем Војске Републике Српске (ВРС) .

Након легитимисања свих путника, издвојили су и извели само Бошњаке - 15 мушкараца и једну жену и потом их камион овезли у правцу Вишеграда, до мотела "Вилина влас", где су их претресли, сурово претукли и потом одвели на обалу реке Дрине где су их стрељали.

Жртве овог злочина су: Мехмед Шебо, Медредин Хоџић, Зафер Хаџић, Медо Хоџић, Рамиз Беговић, Дервиш Софтић, Митхад Софтић, Мујо Алихоџић, Алија Мандал, Сеад Пецикоза, Мустафа Бајрамовић, Хајрудин Сајтаревић, Есад Џихић, Идриз Гибовић, Рамахудин Ћатовић и Мевлида Колџић.

Посмртни остаци Медредина Хоџића пронађени су у језеру Перућац 2010. године, док се за телима осталих још трага.

У ноћи која је претходила овој отмици, непознати починиоци су из Сјеверина присилно одвели Сабахудина Ћатовића, брата Рамахудина Ћатовића. Ни његово тело до данас није нађено.

Пред Окружним судом у Београду 2005. године за отмицу Бошњака и њихово убиство, што је квалификовано као ратни злочин против цивилног становништва, правоснажно су осуђени на 20 година затвора Милан Лукић, Оливер Крсмановић и Драгутин Драгићевић, а на 15 година Ђорђе Шевић.

Отмица Сабахудина Ћатовића није била обухваћена овим кривичним поступком. Заповедника јединице "Осветници" Милана Лукића је Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ) осудио 2012. године на казну доживотног затвора због злочинâ у Вишеграду.

ФХП је подсетио да је у име седморо сродника сјеверинских жртава покренуо управне поступке за стицање статуса члана породице цивилне жртве рата, у складу са важећим Законом о правима цивилних инвалида рата, али да су сви захтеви одбијени са истоветним образложењем - да се право по овом Закону не може остварити за случајеве када је жртва страдала ван територије Србије.

ФХП је, заједно са Центром за унапређивање правних студија, у априлу 2015. године јавности представио Модел закона о правима цивилних жртава повреда људских права у оружаним сукобима и у вези са оружаним сукобима у периоду од 1991. до 2001. године, који садржи решења која би исправила недостатке постојећег законског оквира.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 18. јул 2024.
31° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару