Зима стиже, а избеглице и даље у редовима

Летос смо се после сваког пљуска питали како ли ће тек бити када температура падне. Сада је дошло такво време, а права зима се тек спрема. 

"Када прођемо овај пут, тражићемо азил у било којој од држава Европске уније", каже један мигрант.

И за то су, једнако као и у јулу, спремни да чекају сатима.

Пре 48 сати пред хрватском границом било је 10.000 људи. На питање шта ако се већи број људи дуже задржи, помоћник комесара за избеглице Иван Гергинов одговара да је то питање за милион долара. 

За питање – шта ако, крајем октобра вероватно је касно. Примереније – шта даље ако избеглицама, после Мађарске, и Словенија и Хрватска ускрате пролаз.

"Морамо да имамо центре који ће бити близу граница и које ће људе ургентно да прихвате, данас имамо људе који су на отвореном, који су у блату до колена, жене и децу која су без топле одеће, без хране", каже Радош Ђуровић из Центра за помоћ тражиоцима азила.

План о изградњи привремених прихватних центара у Земуну и на ауто-путу Београд–Загреб заменило је најпре проширивање постојећих капацитета.

До једног од сталних центара, у Крњачи, и даље возе две аутобуске линије. Двадесет минута од Београда, за избеглице је предалеко. Предалеко је чак и прихватни центар у Принциповцу, на само 15 километара од границе са Хрватском. И кроз њега, углавном само пролазе.

Ако буду ипак морали да остану, Србија, кажу надлежни, тренутно може да збрине до 3.000 људи.

"Ти људи ће одлазити и долазити, али то је неки наш капацитет – и неће се градити нови – неће се градити трајни смештај него ће се те тачке за помоћ у оквиру тог капцитета инсталирати", каже Ненад Иванишевић, државни секретар у Министарству за рад, борачка и социјална питања.

Тринаест тачака за помоћ предвиђено је у напуштеним касарнама, фабрикама у општинама близу граница, кажу у Комесаријату за избеглице. За два дана најављују отварање прихватног центра у Адашевцу надомак Хрватске. Ако избеглице крену пут Румуније смештаће их у Кикинди.

"То су центри који пружају основне услове за окрепљење и кратак боравак у њима, дакле, то нису центри који треба дуго да задрже мигранте, с обзиром на лоше време и кишу, то су места која ћемо реновирати и опремити и остаће локалним самоуправама", каже Иван Гергинов, заменик комесара за избеглице.

Али за евентуално збрињавање више од 3.000 људи планови не постоје. За сада не постоји ни потреба.

"Ако буде онда је ту 13 тачака и онда ће радна група донети некакву другачију одлуку", каже Гергинов.

"Можда иза овога постоји став државе да не жели да постане велико прихватилиште за све ове људе што је и један оправдан став. Србија не може да прихвати интерконтиненталну миграцију, али морамо да водимо рачуна да одговоримо адекватно на овај проблем, да ствар не би измакла контроли", каже Радош Ђуровић.

Надлежни верују да ће зима натерати избеглице да прихвате сваки смештај.

"Ми ћемо их убеђивати, јер када дође лоше време они немају алтернативу и сигуран сам да ће они то прихватити", каже Иванишевић.

Кроз Прешево је само прошлог месеца прошло више до 50.000 људи. Последњих дана дневно уђе до пет хиљада. За сада се у Србији не задржавају.