Шта све можеш кад си азилант на Малти?

У односу на број становника Малта је имала више од свих држава чланица Европске уније захтева за азил. Била је прва станица за све оне који са севера Африке морем беже у Европу. Затраже азил, добију документа и остају на Малти најмање две године.

"Нема проблема и зато нема великих сабирних центара попут овог у Прешеву. Склопљен је уговор са Италијом, која је највише укључена у акције спасавања на мору", наводи Маја Браун Благојевић из Малтешко-српске заједнице.

Маја Веле из Малтешко-српске заједнице наводи да је раније било задржавања у сабирним центрима на Малти, али да је то сада укинуто.

Азиланти на Малти добијају телефон, социјалну помоћ, здравствену заштиту и право да се запосле.

Маја Веле указује како је процедура једноставна, јер мигранти добију папире и имају право на рад, док је за Србе на Малти проблем јер прво мора да се види да ли постоји потреба за њиховом струком.

"Постоје разне опције, неки остају, неки одлазе даље. Постоје интернационални програми за мигранте, где се организује њихов одлазак за Америку, пружа се помоћ да емигрирају у друге земље", напомиње Браун Благојевић.

Малта има на располагању помоћ Европске уније, Европског савета, међународних организација за миграције.

Тренутно је на Малти око 6.000 миграната, а толико се за 24 сата региструје у Прихватном центру у Прешеву.

"СОС Малта" је институција која помаже мигрантима у више земаља.

Осим што нуде своје искуство покренули су и акцију прикупљања помоћи мигрантима који пролазе Србијом. Укључиле су се малтешка влада, политичке организације, црква, грађани.

Донирали су 6.000 евра и у Србији, од домаћих привредника купили гардеробу, пре свега дечју, коју су предали Црвеном крсту.