Деца мигранти на мети трговаца људима

Од почетка године до јуна, кроз Центар за смештај малолетних странаца без пратње одраслих у Нишу и у Београду, збринут је 71 малолетник. Њих 27 самовољно је напустило Завод, не сачекавши да се реши њихов стаус.

Број оних који неопажено пређу пут од Прешева до Хоргоша, како се процењује, много је већи. Тој деци је потребан посебан приступ и помоћ.

Јелена Хрњак из НВО "Атина" каже да су недавно имали случај две авганистанске девојчице које су биле сексуално искоришћене, а било је и других случајева где су видели јасне физичке озледе на телима деце.

"Сума сумарум јесте да идентификације деце која су у већем ризику од трговине људима међу избегличком популацијом тренутно нема и да систем и оно што систем тренутно може да пружи није адекватно за ту децу"", упозорава Хрњакова.

Тешко их је идентификовати јер немају лична документа и често се лажно представљају.

"Имамо случај врло карактеристичних земаља где долази до трговине децом или њихове злоупотребе, као што је Авганистан. Знамо шта се ради у Авганистану када су у питњу дечаци, тако да се трудимо, препознајући држављанство да на основу одређених обележја или пртљага који са собом деца носе евентуално препознамо жртву трговине људима", објашњава Емилија Јоксић из Министарство унутрашњих послова.

Тој деци се у Србији одређује привремени старатељ и смештају се у Центар за смештај малолетних странаца без пратње одраслих у Нишу или у Београду, или у неки од азилних центара.

"Пошто те наше институције нису логори, немају катанце, немају решетке, имају један нормалан резим отворених установа, таква деца старијег календарског узраста самовољно напуштају и упућују се ка оним дестинацијама ка којима су и намерили", напомиње Драган Вулевић из Министарства за рад, борачка и социјалне питања.

Јелена Хрњак, међутим, указује да је неопходно пратити случајеве где постоје индиције за трговину људима.

"У тим случајевима морамо обавестити све надлежне службе у другим земљама кроз које се избеглице крећу и такође у земљама дестинације како би им они помогли на што бољи начин", истиче Хрњакова.

Од почетка године поднето је 14 кривицних пријава због трговине људима. Од тридесет једне жртве трговине, било је троје деце.