Да ли су петооктобарске промене изневериле очекивања

Председник Либерално демократске партије Чедомир Јовановић рекао је да је њему лично тај догађај веома важан и да ће се увек супротстављати онима који га маргинализују и да је, према његовом мишљењу, врхунска вредност 5. октобра што је вратио Србију у свет, наводи Танјуг.

"Ми смо тада променили један режим, који је огрезао у злочину, а да никога нисмо изложили ономе чему су други били излагани у време тог режима", рекао је Јовановић, који негира тадашње постојање велике енергије грађана, јер, како је навео, сваког дана су организовали протесте, на којима је било неколико стотина, до две-три хиљаде људи.

"Развијала се идеја о штрајку глађу челника опозиције и као очајници смо позвали људе из унутрашњости да дођу у Београд и тако је настао 5. октобар", рекао је Јовановић на трибини коју су организовали недељник Време и Форум ЗФД.

Социолог Јово Бакић као веома значајну сматра чињеницу да је, током деведесетих година, Србија изгубила не 10, већ, како је навео, 50 година, јер су се у том тренутку одвијале изузетне промене у технолошкој сфери које Србија није могла да прати, јер је била под санкцијама.

"Тада смо много назадовали и после 2000. било је тешко да се то надокнади", рекао је Бакић, који је додао да је био један од бројних који су тада били на улици.

акић сматра да је енергија људи тада била готово непобедива, али и да је потрошена за, како је навео, неколико година, а да је потпуно нестала 2010.

"Увек сам саветовао студенте да иду у иностранство, прошире хоризонте, али да се врате назад у земљу. После 2010, ја то не говорим, зато што је политичко вођство које је проистекло из 5. октобра једноставно изгубило поверење. Сав петооктобарски кредит је тотално потрошен за 10 година", рекао је Бакић.

Како је рекао, најгоре је што је 5. октобар био преврат, а не револуција и што је део олигархије заменио други део олигархије, а сад се та стара олигархија вратила.

"Нешто су научили током 20 година бављења политиком, па сада само 'аминују' и кажу 'да' на оно што долази из великих светских центара, и онда нема везе шта раде у земљи. На крају крајева, ни то није лоше, бар нас неће бомбардовати, али то је катастрофално са становишта нашег друштва и могућности да се оно развија", сматра Бакић.

Социолог Слободан Антонић рекао је да је 5. октобар био срећна демократска револуција- срећна, како је објаснио, јер нико није погинуо, а толико је оружја и свакаквих људи било, да је права срећа да нико није погинуо, иако је дошло до обарања ауторитарне власти

"Пети октобар је друго полувреме 24. септембра, када је на њима опозиција победила Милошевића убедљиво и у парламенту, а проблем је био тај што режим није хтео да призна те резултате, а онда се то догодило 5.октобра", каже Антонић.

Према његовим речима, то је била револуција, не само због елемента притисака и насиља, већ зато што је постојао договор у полицији, која је могла да интервенише и спречи ту врсту симболичког заузимања Скупштине и телевизије.

"Никада није било више људи на улицама Београда, него тад, и то одлучних људи са идејом. Тај елеменат завере у полицији и војсци говори да је реч о револуцији", сматра Антонић и подвлачи да не треба заборавити укључивање радника и значај штрајка у Колубари.

Промена је можда изневерила очекивања људи, актера, каже Антонић и додаје да се она ипак десила, озбиљна је и неповратна.

Социолог Весна Пешић навела је да је 5. октобар у њеној свести величанствен догађај, који неизбрисиво стоји у њеном памћењу, али и да постоји много негирања тог догађаја.

Према њеном мишљењу, 5. октобар требало је да значи подвлачење "дебеле црте" испод онога што се дешавало деведесетих година, да се направе рачуни шта се радило пре тога и да се на основу тога направи план обнове земље.

"Међутим, кад размиљам о тој црти, да ли је она заиста подвучена, рекла бих да није у пуном смислу подвучена и много тога је протекло после 5. октобра, управо због структурних промена. Пети октобар је требало да значи социо-економску промену, каснили смо у транзицији, из социјалистичког је требало да пређемо у модерно капиталистичко либерално друштво", рекла је Пешић.

Пешић сматра да је најважнија тековина 5. октобра, која од онда траје до данас, је прикривени национални консензус, када се појавио циљ у свести самог народа.

"Тада је успостављено једно српско 'више никад'. А то 'више никад' је значило народни консензус – да никада више нећемо ратовати. До данашњег дана, из те освојене ситуације имамо да више нећемо ратовати, то 'не' рату био је масовни енергични консензус у народу", рекла је Пешић.