Дан срца, црна статистика

Болести срца и крвних судова су светски убица број један. Сваке године од тих болести у свету умре 17,3 милиона људи. Упозоравајући подаци и за Србију – највише оболевамо и умиремо од кардиоваскуларних болести, свака друга особа умрла је због болесног срца и крвних судова.

Др Срђан Распоповић из Клиничког центра Србије каже за РТС да је потребно мало тога урадити како би се та статистика променила.

"Мислим да је мало тога потребно да урадимо, пре свега што се тиче промене стила живота. Савремени човек пуно ради, живи под стресом, али много фактора доприноси оболевању срца и крвних судова", рекао је доктор Распоповић.

Први савет који препоручује је престанак пушења. Следе редовне контроле крвног притиска, шећера у крви и масти.

"Људи мисле да ако је крвни притисак мало повишен да није тако опасан, па га не контролишу. Када би га повремено мерили, видели би да је повишен. Мање сланог и редовна физичка активност би много допринели у контроли притиска", рекао је Распоповић.

Иако се традиционално мисли да је болест срца и крвних судова болест старијих, све чешће се срећу млади људи који јако лоше пролазе, истиче Распоповић и додаје да се померила и старосна граница за жене, које су се некада сматрале заштићенима.

Напомиње да је у заштити здравља најважнија едукација. Код лекара се, каже, не иде само када се не осећа добро, а доста тога грађани могу и сами да ураде.

Упозорава и на симптоме инфаркта, када је важно одмах се обратити лекару, јер је сваки минут значајан. Сваки бол у грудима који траје 15-ак минута, који не пролази на промену положаја и није везан за удах је симптом инфаркта, објашњава Распоповић.