Колико је тешко бити стар у Србији

Пензионерски дани у дому, старост могу учинити лакшом. За ове људе живот није стао онда када су престали да раде.

"Важно је што нисмо усамљени овде, што су око нас наши пријатељи, другари, са истим проблемима и схватањима", каже пензионер Зорица Ћорковић.

Са друге стране, око 300.000 старих живе сами. Они који имају породицу, често је и издржавају. Процена је да је за пола милиона домаћинстава пензија једини извор прихода.

"Жртвују се да би помогли својој деци, ми који смо данас у дому можда смо се жртвовали за друге, па смо дошли у дом", прича пензионер Петар Ћекић.

Чачанин Милорад Марић жали за временом у коме су стари били равноправни чланови друштва, а не терет, како му се сада чини.

"Кад човек умре незадовољан, то је најстрашнија ствар. Кад умре задовољан он каже – па добро, проживео сам шта сам био", сматра пензионер Марић.

Задовољство није увек у вези са новцем, а искуства из Геронтолошког друштва Србије показују да се, без обзира на примања, стари осећају дискриминисано.

Милош Немањић, председник Геронтолошког друштва Србије каже да они то доживљавају у јавној комуникацији, у јавним установама, и у превозу а вероватно и у породици од својих потомака. Према његовим речима, постоји извесно игнорисање, ниподаштавање.

Упућени сматрају да се потцењују знања и вештине старих. Иако нису модерне, представљају ресурс који треба неговати.

"Када се говори о проблему старења становништва најчешће се наводи да је једина разлика која ће се правити између различитих држава - како ће се заправо валоризовати то што старији људи поседују и знају", рекла је демограф Јелена Стојилковић.

Како би се њихово искуство искористило, и сами морају да буду активнији. Препорука је да се учлане у пензионерска друштва, организују и посећују скупове и настоје да своје знање пренесу на друге.