Одлазак студената из земље, између жеље и могућности

Истраживање је спроведено јуна ове године на узорку од 597 студената, претежно оних на завршним годинама студија, 67 одсто то су били студенти из Ниша, а 33 одсто студенти из других места, преноси Танјуг.

Међу онима који размишљају да напусте Србију 20 одсто је предузело конкретне кораке да напусти земљу.

Половину анкетираних студената родитељи подржавају у одлуци да оду из земље.

Декан Електронског факултета у Нишу проф. др Драган Јанковић рекао је да стручњаци за ИТ сектор сада одлазе у мањем броју, а разлог за то је што имају могућност да своју професионалну каријеру започну у Србији и пре дипломирања, као и да је евидентан недостатак ИТ кадрова, како у Србији, тако и у иностранству.

Инжењери за ИТ сектор могу да оду без икаквих препрека, док се остали дипломци у иностранству суочавају са компликованим процедурама нострификације својих диплома.

У Нишу и околини је, према речима Јанковића, око 150 фирми у ИТ сектору које углавном раде за страног партнера, а за прилике у Србији ИТ кадрови су добро плаћени.

Почетна плата је око 400 евра, а они старији зарађују и више од 1.000 евра месечно у Србији, наводи декан.

Прошле седмице на Електронском факултету били су представници једне израелске фирме у потрази за ИТ кадровима, пре њих Електронски факултет обилазили су представници фирми из Београда и Новог Сада из истих разлога, казао је Јанковић.

ИТ сектор је пример другачије слике Србије када се говори о "одливу мозгова" и могућностима за запослење.

Јанковић напомиње да ће одређени број дипломаца Електронског факултета и даље одлазити из земље, јер млади људи желе да се опробају и у некој другој средини.

"Да је овакав амбијент, када говоримо о ИТ сектору, био пре 10 и 15 година, вероватно би много мањи број младих људи отишао из Србије", оценио је Јанковић и подсетио је да је са Електронског факултета у иностранство отишло више од 100 наставника и сарадника.

Факултет са њима одржава контакте, неки долазе и одрже предавања, други учествују у пројектима заједно са Електронским факултетом.

Јанковић је додао да се ове године за пријемни испит на Електронском факултету пријавило око 700 кандидата, што је највеће интересовање у последњих 10 година, али да је трећина остала без индекса тог факултета који је већ у првом уписном року уписао 480 бруцоша.

Најпожељније дистинације студената који су учествовали у истраживању Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Омладинског центра за демократију су Немачка, САД, Италија, Норвешка, Швајцарска, Аустрија, а међу најчешће помињаним разлозима за одлазак је бољи стандард и услови живота.

Међу онима који размишљају да оду, 40 одсто се изјаснило да би се касније вратили у Србију и готово сви – 92 одсто – упознати су са значењем појма "одлив мозгова".

У Канцеларији су рекли да је анкетом обухваћен мали број студената технике, јер нису били заинтересовани за учествовање у истраживању.

У Канцеларији кажу да не постоји база података дипломаца који су напустили Србију.