Седење - пречица до болести

Многи људи раде проводе седећи: на послу, код куће, у аутобусу или аутомобилу... Међутим, истраживања показују да целодневно седење може имати негативне последице. Готово да нема органа који не страда од прекомерног седења.

"Седећи начин живота се већ у нашим књигама зове седатарна болест и он утиче на повећање телесне масе, обима струка, а самим тим и на чешћу појаву дијабетеса, хипертензије и следствених кардиоваскуларних обољења. Ми сви данас говоримо о повећању физичке активности,али исто тако је важно и смањивати седатарну физичку активност", објашњава професорка Медицинског факултета у Новом Саду др Будимка Новаковић.

За све то постоји једно једноставно решење - устаните! Овај рецепт примењује и програмер Сања Солтић, која је сваког дана око десет часова прикована за столицу и рачунар.

"Мислим да је значајно да се устане, да се прошета, ја често некада седнем у турски сед на послу, истегнем се и променим позу. Бавим се јогом и мислим да ми доста помаже, такође и плесом", каже Сања Солтић.

Иако њен пример многи од нас не следе, корист од вежбања и, пре свега, мање седења, имају сви, чак и најтежи пацијенти.

"Никада не помислимо да на рак дојке или дебелог црева или на рак простате утиче физичка активност. А тренд у свету је да ако идете на операцију дебелог црева, да ће хирург уз све оне ствари које вам буде рекао, о правилном начину живота, исхрани, дати и рецепт о физичкој активности", наводи проф. др Сања Мазић, специјалиста спортске медицине.

У 21. веку многе послове радимо седећи. Готово трећина људи за радним столовима седи дуже од 10 сати.

Зато нек ваш први корак ка здрављу буде, на пример, шетња. За боље срце, крвне судове, мишиће довољно је 30 минута свакодневног умереног пешачења. У овом тренутку то чини тек сваки други мушкарац у Србији. Жене још нешто мање.