Како младе таленте задржати у земљи

Награде и стипендије постоје, али се тај вид финансијске подршке из године у годину смањује, кажу ученици који медаље освајају широм света. Да није најважнија само материјална подршка, тврди Никола, који се с недавне Информатичке олимпијаде у Казахстану вратио с бронзаном медаљом.

"Морална подршка некада може бити важнија од финансијске помоћи, истиче освајач брозане медаље из информатике Никола Јовановић.

"Много значи када вас неко дочека на аеродрому, када знате да ће ту бити и новинари и људи који вас подржавају и који знају за вас", додаје Никола.

Ипак, како истиче, био је тужан када се после 26 сати пута вратио и када није било никога. "Било је шест ујутру и том приликом није било никога, мало је био тужан тренутак, али делује ми да смо временом на то навикли", додаје Никола.

Директор Математичке гимназије у Београду Срђан Огњановић каже да му се понекад чини да је све што се ради само донкихотовска борба.

Овде као да се неко труди да сву ту децу са свим овим талентима што имају што пре испрати у свет да не бисмо морали да бринемо о њима, оцењује Огњановић.

Министарство просвете за такмичења ђака годишње издваја 20 милиона динара. И, кад каса дозволи, обезбеђује им смештај, каже некадашњи олимпијац из физике, сада помоћник министра посвете.

Милован Шуваков, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја, напомиње да се у Министарству разматра начин на који би се такмичења модификовала.

Поменута цифра од 20 милиона јесте велика, али је и велики број такмичења на која млади таленти одлазе, тако да за пар кључних за које постоје и међународне олимпијаде знања иде недовољно средстава.

Шуваков наводи да када год се организују олимпијаде на удаљеним дестинацијама, организаторима је веома тешко да скупе сав потребан новац, а држава није у могућности да им у потпуности финансира одлазак.

Онда се посеже за приватним спонзорима, што је свакако оправдано, али било би свакако много боље када би држава могла да обезбеди сва средства, сматра Шуваков.

Ученици кажу да је важно ићи у школу која може да обезбеди добре услове за рад како би им, током припрема за такмичења, помагала друштва математичара, физичара, хемичара, професори универзитета.

Главни ментор тима хемичара Душан Сладић каже да сарадници факултета то раде бесплатно, односно не очекују никакав хонорар за свој рад. "Хемијски факултет, а то важи и за Природно-математички факултет у Нишу, обезбедио је опрему, хемикалије", додаје Сладић.

Да би што мање школованих младих одлазило из земље, професори су сагласни да им, колико год је то могуће, треба обезбедити пројекте на факултетима и у научним институтима због којих би они били спремни да остану. За сада, талентима, уз ресорна министарства, помажу и поједине велике компаније.