Еколошки камп чувара природе

Док су се ентомолози тек спремали за лов на лептире и инсекте, истраживачи сисара и глодара већ су бележили резултате након ноћног рада.

"Интересантне глодаре смо видели, као ровчића, синоћ смо нахватали неке слепе мишеве, врсте плекотус која није толико честа у Србији", каже студенткиња Биолошког факултета Драгана Илић.

Кустос Природњачког музеја у Београду Јелена Јовановић објашњава да слепе мишеве није лако ухватити јер овде нема њихових склоништа којима је лако прићи.

"Нема пећина у околини, све је мање природних места где они могу да проведу ноћ и поента је заштитити их пре него што заиста постану угрожени", каже Јовановић.

Педесетак младих биолога истраживача распоређено је у седам секција како би детаљно истражили флору и фауну Маљена, посебно дуж Беле и Црне Каменице.

"Људи који не дођу овде никад не могу да стекну то искуство које ми можемо у природи, заправо можемо да применом своје знање које учимо на  факултету", каже Сара Миловац, студенткиња Биолошког факултета из Београда.

Председник Биолошко-истаживачког друштва "Јосиф Панчић" Лазар Новаковић очекује велику количину података који ће потенцијално бити искоришћени за израду Студије о проглашењу заштићеног природног добра на простору Тометиног Поља, Маљена и околине.

Од 350 у Србији, 150 врста птица се може баш овде видети због чега је овај део Маљена међународно значајан за птице, које је најбоље слушати и посматрати ујутру и увече.

"Поменућу неколико врста које су значајне на националном нивоу и такође у Европи - сури орао, орао змијар, црна рода, кос камењар...", каже Брано Рудичан, члан еколошког удружења "Чувари природе" из Пожеге.

За младе оринтологе ово је истраживачка посластица, а њихова запажања биће корисна и пожешким туристичким посленицима у чијој понуди је већ посматрање птица, у Европи врло популарно, а у Србији тек у повоју.