Kампинг, неискоришћена шанса Србије

"У Србији нажалост није развијен кампинг туризам, бар не онако како би могао да буде у складу са потенцијалима и могућностима. Процене су да бисмо могли да остваримо много више прихода од тог вида туризма уз једну државну подршку и уз свест државних органа да је то озбиљан облик туризма који свуда у Европи представља четвртину укупног прихода те привредне гране, а негде чак и више. Нажалост, подстицаји државе су скромни, а могли бисмо да направимо много боље резултате јер имамо шта да понудимо", нагласио је Ђумић.

Према његовим речима, потенцијали за развој кампинга у Србији су немерљиви посебно уз коридор, на обалама језера, планинама, као и у бањама где тренутно нема ниједног кампа, док у Мађарској свака бања има камп.

Нагласио је и да је велика предност Србије и река Дунав која је идеална за развој кампинга.

Ђумић је навео да је Србија и ценовно популарна за кампере, јер се цене крећу од 2,5 евра по шаторском месту, до 18 евра за возило за двоје људи са струјним прикључком за цео дан.

Најчешћи гости у српским камповима, према речима председника КАС-а, су из Пољске, Словеније, Немачке, Белгије, Холандије, а највише, чак око половине су они који имају своје приколице.

"Шаторски смештај углавном користе млади, углавном бициклисти и људи који воле да пешаче. Све чешће су то и млади парови који обилазе свет аутомобилом. Када је реч о кампинг возилима, приколицама и ауто кућама, њих најчешће користе старији брачни парови без деце", рекао је Ђумић.

Нагласио је и да у Србији има око 40 кампова од којих је половина категорисана и то тренутно највише са три звездице, док су остало некатегорисана кампинг одмориша и кампиралишта који су транзитни мини кампови на транзитним магистралним правцима са 20 каминг парцела.

"Србија има у овом тренутку има нешто што не постоји нигде другде, а то су кампови у оквиру сеоских домаћинстава - кампинг одморишта. То је наш уникатан туристички производ који спаја кампинг и сеоски туризам у једно, са акцентом на здравој сеоској храни и сеоском животу. Имамо најбољу оцену за то", рекао је Ђумић.

Прецизирао је и да највише таквих кампинг одморишта има у западној Србији.

"Наши кампови иако немају неке високе стандарде у поређењу са аустријским, швајцарским, немачким камповима имају природни амбијент и нетакнуту природу у околини и једну врсту гостопримства која не може да се пореди нигде у свету", нагласио је Ђумић.

Према његовим речима, тренутно је један од најбољих и најпосећенијих кампова у Србији Енигма у Врању и Засавица која је на улазу из Хрватске у Србију, а популарано је кампинг одмориште Виљамовка у селу Кремна на Мокрој Гори.

Домаћим камперима, како је навео, допадају се и места поред језера па многи имају стациониране кућице на Сребрном и Борском језеру, код Беле Цркве или Панчева.

"Кампинг туризам је још само један облик смештајног капацитета који може да допринесе повећању броја гостију у Србији и утиче на интегрални развој туризма, јер један камп у неком мањем селу повлачи низ других сервиса да би кампери уживали", закључио је Ђумић.

Најавио је и да би ове године Србија требало да добије први камп са четири звездице у Врдничкој кули на Фрушкој гори.