Колико су безбедни апарати за зрачење у Србији

Техничари су пребачени на друга радна места, а на своје ће бити враћени чим се промене повуку. Стручњаци тврде да зрачење није увек једини узрок аберација. Проверавали смо колико су апарати за зрачење у Србији безбедни.

Два апарата за зрачење у Нишу раде готово без престанка, а са њима и техничари. Редовна годишња контрола је показала да петорица имају промене на хромозомима. Узрок се утврђује, а руководство тврди да разлог није зрачење. Поручују – апарати су безбедни.

Зоран Радовановић, директор Клиничког центра Ниш, каже да су поступили по свим законским правилима и прописима и људи су удаљени на друга радна места.

"То нису добили од небезбедних апарата, јер су апарати безбедни за рад. Према њима се спроводе посебне мере – заштитне кецеље, штитници за очи, штитници за штитну жлезду. Одмах по добијеним резултатима ја сам позвао министра и обавестио га, и у року од три дана смо добили сагласност Владе и добићемо у наредних 15 дана пет нових техничара", каже Радовановић. 

Шта је довело до промене, испитује руководство, али и ресорно министарство.

Министар здравља Златибор Лончар рекао је да се из тог разлога раде редовне контроле и сви прегледи који су неопходни.

"То може да буде због више разлога, један од разлога могу да буду апарати, други инфекције, утврдићемо који је тачан разлог овде, али радимо све да до тога не дође набавком нове опреме, примањем нових људи да они мање времена ту проводе. Тако мислим да ћемо тај проблем решити, јер од самог почетка радимо на томе", рекао је Лончар.

И у крагујевачком Клиничком центру тврде да су њихова два апарата за зрачење безбедна за употребу. Поручују да до сада нису забележени случајеви озрачености и код медицинског особља, а ни код пацијената. Запослени иду на систематске прегледе, а са собом носе дозиметре, који мере ниво зрачења.

Редовне контроле се раде и на северу земље. Од два апарата у Каменици, један ради.

Директор Института за онкологију Војводине Милош Лучић рекао је да су у ишчекивању набавке опреме која подразумева нове линеарне акцелераторе, а да се до тада ради у три смене.

"Што се тиче безбедности можемо да кажемо да, поред особе задужене за заштиту од зрачење, редовно се спроводе и систематски прегледи свих запослених на годишњем нивоу. Тако да, када је безбедност у питању, Институт онкологије поштује терапијску регулативу. Дневне и недељне контроле које се спроводе гарантују безбедност не само запослених него и свих оних који имају потребу да буду зрачени на радиотерапији", рекао је Лучић.

На појаву аберација утиче зрачење, али и органски растварачи, боје, лакови, уља, бензен.

"Ту пре свега говоримо о хемијским факторима као што су органски растварачи, боје, лакови, уља, бензен. Имали смо један случај да је већи број људи био у експозицији ових материја у приватним пословима – сезонско кречење, фарбање, лакирање паркета и да се случајно десило да су имали хромозомске аберације. То нема везе са зрачењем иако су радили у зони зрачења", каже проф. др Александар Миловановић, директор Института за медицину рада Србије "Др Драгомир Карајовић".

Хромозомске аберације односно одступање од нормалног су промене у геному, које обухватају целе хромозоме или њихове делове. Одређене професије попут радиолога су под повећаним ризицима и зато макар једном годишње иду на систематске прегледе.