Исељавање београдских неформалних ромских насеља

Последњи инцидент десио се надомак Земуна, у неформалном насељу "Ратко Митровић", познатијем као "Грмеч", када је Општина хтела да принудно исели Роме. У Министарству грађевине раде на пропису који ће уредити ову област, а до тада, кажу, нико неће бити исељен док се за њега не нађе други смештај.

Од када им је Општина уручила решење које налаже да се у року од једног дана иселе и сами сруше куће, становници насеља "Грмеч" живе у неизвесности.

"Од седмог смо почели да добијамо папире: ако у року од једног дана не рушимо, добијамо новчану казну од 50.000 динара. Откуд мени 50.000 динара, да идем да крадем, откуд људима овде, питајте неког јел' има овде те паре", каже Мемет Шаћирић.

Пара нема, а породица је много.

У неформалном насељу станује педесетак ромских породица, углавном расељених са Косова и Метохије. Иако су у Србију дошли пре 16 година, већина њих није у систему социјалне и здравствене заштите, а ове мале куће су све што имају.

Ибрахим Хајруши је заједно са супругом и троје деце дошао из Косова Поља за време бомбардовања. Хајруши каже да је продао свој стан и направио кућу.

Многи су овде пронашли дом. Напустиће га тек када им се обезбеди други смештај. На контејнере, кажу, не пристају.

"Плац да нам дају, свака породица да има по три ара, не тражимо много од државе Србије", каже Зејин Дубова.

У Министарству грађевинарства истичу да нико не може да буде расељен уколико не постоји алтернативни смештај. Случај у "Грмечу" сматрају бирократском грешком.

"Ми радимо један пропис којим ћемо омогућити да дође до расељавања, односно до померања ромских породица у формално уређена насеља у којима ће они формално живети, да ли су то социјални станови или је то куповина сеоских домаћинстава – и једна и друга опција постоје", каже министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић.

Досадашње расељавање Рома било је под будним оком међународних организација и Европске уније.

"То што се крше људска права не стоји, иза тога постоји у држави и у Влади Србије политичка воља да се помогне ромској националној заједници, али треба да и с друге стране има конструктивног партнера", наводи председник Националног савета Рома Витомир Михајловић.

Процењује се да у неформалним насељима живи око сто хиљада Рома. За њихово расељавање из европских фондова до сада је издвојено 3,6 милиона евра. Усвајањем Стратегије за унапређење положаја Рома у септембру ове године, Србија би олакшала себи посао, а са планираних девет милиона из ИПА фондова покушала да обезбеди алтернативни смештај становницима неформалних насеља.