Пријаве због предугих реклама најчешће застаревају

Ненад Јанковић је на конференцији за новинаре о улози РЕМ-а у токовима медијског новца рекао да та институција поднесе 100 пријава, а бар 50 се односе на прекорачење дужине прописаног рекламног блока, јавља Taнјуг

Јанковић је, упитан о дуговањима електронских медија за накнаде РЕМ-у, рекао да скоро сви електронски медији дугују по један месец накнаде, да је телевизија Пинк приложила менице и тиме платила накнаде до краја године.

Истиче да са плаћањем не касне телевизије Прва и Б92 и додаје да накнаде за коришћење фреквенције нису мењане од оснивања регулаторног тела.

Координатор медијског програма Фондације за отворено друштво Драган Кремер оценио је да су казне које РЕМ може да употреби због нерегуларности у медијском простору неефикасне.

Наводи и да регулација медијског тржишта није довољно добра, те да регулатор недовољно и нетранспарентно одговара на представке које подносе грађани.

Програмски директор ТС Немања Ненадић рекао је на конференцији за медије да је у оквиру Закона о радиодифузији било предвиђено да се сви вишкови уплаћују у буџет распореде за тачно одређене намене, а у пракси није могло да се установи да је то поштовано.

Ненадић наводи да је тренд да приходи и расходи РРА имају "опадајући низ" нарочито у последње две године и да је од 2010. године смањена количина новца којим је РРА располагала са око 4,2 млиона евра на 3,7 милиона евра у 2014.години.

Суфицит, односно вишкови који треба да се уплаћују у буџет 2010. године износили су близу 800.000 евра, а прошле године око пола милиона евра.

Ненадић истиче да РРА не испуњава у потпуности стандарде транспарентнсти.

Када је реч о накнадама које електронски медији уплаћају РЕМ, будући да је реч о обавези сваког носиоца дозволе, требало би их објављивати на сајту информације о томе да ли се та обавеза поштује, речено је на конференцији.

Исто тако би и Министарство културе и медија требало да објављује редовно податке о успешности програма који су били суфинансирани из буџета, наводи се у извештају.

Такође Трансперентност Србије упозорава да се накнаде које плаћају медији већ годинама реално смањују, а ускоро се применом Закона о електронским комуникацијама може очекивати њихово свођење на покривање нужних трошкова рада Регулатора.

Главни проблем је, како наводе, велика дискреција која постоји код доношења одлука о томе шта ће бити финансирано, у којој мери и на основу којих критеријума ће бити подељена средства за одређене програме.