Годишњица злочина у Старом Грацком

Четрнаесторица Срба из Старог Грацка убијена су на њиви током жетве 23. јула 1999. године.

Убијена су четири члана породице Јанићијевић: Слободан, Миле, Момир и најмлађи Новица, који је имао само 17 година.

Рафалима су на лицу места покошени и Андрија Одаловић, браћа Јовица и Раде Живић, Станимир и Бошко Ђекић, Саша и Љубиша Цвејић, затим Никола Стојановић, Миодраг Тепшић и Милован Јовановић.

Полиција Унмика је у октобру 2007. године ухапсила Мазљума Битићија, из села Велики Алас код Липљана, због сумње да је учествовао у том убиству.

Битићи је, услед недостатка доказа, после два месеца пуштен из притвора. Убиство жетелаца један је од највећих злочина који су почињени над Србима на Косову и Метохији након доласка Кфора у Покрајину.

Директор Канцеларије Владе за Косово и Метохију Марко Ђурић каже да се поставља питање због чега још увек, више од деценије и по након злочина у Старом Грацком када је убијено 14 српских жетелаца, нико није изведен пред лице правде.

"Да ли је могуће да нико нема политичке храбрости и одговорности од политичара у Приштини да оне који су одговорни за овај злочин позове пред лице правде и то не због тога да би било кога понизио, увредио и нанео неправду, већ само зато да не будемо у ситуацији да они који су сејали смрт жању живот у слободи, живот без ознака убица, живот у коме нису добили оно што су на овим пољима посејали", истиче Ђурић.

Марко Ђурић је на парастосу истакао да би волео да су паростосу присуствовали бар неки политичари из Приштине "који припадају оном народу из кога су дошли злочинци" јер би тиме, како сматра, послали поруку да се не слажу са оним што је урађено јер "то није урађено без озбиљне политичке инспирације".

Ђурић истиче да су српски жетеоци убијени не зато што су имали икакву кривицу и не због тога што су било коме учинили било шта нажао, већ због тога што су били Срби, односно што су рођени као православни Срби на својој српској земљи на КиМ.

Председник Одбора Скупштине Србије за КиМ Милован Дрецун каже да се бројни људи помињу као могући извршиоци тог ужасног злочина.

"Један од њих је био ухапшен па брзо ослобођен и онда следе неке потпуно необавезујуће изјаве међународних званичника – као да је то жив предмет, радиће се на том предмету. Ја не могу да се отмем утиску да се предмет заташкава од стране међународног присуства на КиМ. Што се тиче државе Србије, ту је најпозваније Тужилаштво за ратне злочине и не могу да прихватим пасивно понашање Тужилаштва за ратне злочине", напомиње Дрецун.

Заменик косовског премијера Бранимир Стојановић каже да су се највећи злочини десили на тим местима и уколико се не испитају ти злочини и не казне они који су у њима учествовали  суд је обесмишљен.

Приштински медији преносе да је Хашим Тачи обезбедио гласове за формирање Специјалног суда, па ће се та тема, могуће, ставити на гласање већ следеће недеље. Притисак стиже из Брисела, али и Вашингтона - одлуку очекују до краја месеца. За домаће аналитичаре - суд је прилика да се, бар у процесуирању злочина, исправе бројне грешке међународне заједнице.

"Сигурно је да САД неће одустати, они то морају завршити до краја месеца и да би САД би волела да се та тема нађе на Савету Безбедности, то би био нови тест за Русију која не би могла да гласа против увођења суда, то је нови ад хок суд, нешто чему се Русија противи", наводи политички аналитичар Душан Јањић.

У међувремену, европско издање америчког портала Политико оштро оптужује косовске лидере да намерно саботирају оснивање Специјалног суда.

У Тужилаштву за ратне злочине у Београду кажу да је предмет још отворен, а због истраге нису желели у јавност да износе никакве детаље.

Албанци су у више наврата минирали споменике и скрнавили гробље у Старом Грацку на коме су сахрањени убијени српски жетеоци.

Породице убијених и даље чекају да злочинци буду приведени правди. У том селу данас живи упола мање становништва него 1999. године, а ни они нису безбедни.