Укључивање младих Рома у друштвене токове

С дипломом Економског факултета Александра Димировић је дошла до свог првог радног места, у Канцеларији за људска и мањинска права.

"За мене као припадници националне мањине, од великог значаја је што сам успела да стажирам на овом програму из разлога што ми пружа прилику да будем видљива. Такође, пружена ми је прилика да радим на пословима који су од велике важности за ромску заједницу и што је битно, упознајем људе и остварујем контакте што ми може бити значајно и за будући професионални рад", каже дипломирана економисткиња Александра Димировић.

У Канцеларији је запослено троје Рома који нису из Београда. То није услов, али јесте препорука да би, по повратку у локалне средине, могли лакше да се запосле. Док стажирају, обезбеђени су им смештај и плата. Организују се курсеви страних језика, посете државним институцијама, амбасадама и установама културе, као и бројне радионице.

"Програм је важан јер омогућува младим школованим људима, који иначе у једном редовном процесу стицајем околности ту шансу не би добили, да се упознају са радом државне управе, начином на који се остварују права националних мањина у државној управи, са постојећим механизмима за њихово унапређивање, да стекну увид у рад државне управе и да се оспособе за неке будуће послове", истиче Јасна Плавшић из Канцеларије за људска и мањинска права.

Проблеме с којима се суочавају припадници њихове мањине свакодневно слушају два Милана, апсолвенти Правног факултета.

"Гледајући и читајући ове предмете, видео сам да је дискриминација велики проблем и да по дискриминисано лице ствара велике последице, па се о томе не треба ћутати. Схватио сам да су Роми баш дискриминисани", каже апсолвент Правног факлтета Милан Николић.

На послу дискриминације нема.

"Међу колегама влада велико уважавање и поштовање тако да ми то јако прија и заиста се пријатно осећам", истиче апсолвент Правног факултета Милан Веселиновић.

Задовољни су и послодавци. Верују да је ово једини пут да се припадници ромске национале мањине укључе у све друштвене токове.

"Пре свега требало би им обезбедити образовање, почев од предшколског узраста, потом запошљавање као једини прави пут изласка из свих проблема сиромаштва са којима се ови наши грађани суочавају, па преко свих других проблема", објашњава повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

Проблем је и то што нема података колико припадника националних мањина ради у државној управи. Канцеларија за људска и мањинска права и Повереница за заштиту равноправности сматрају да их је недовољно.