Нове методе за напредак деце оболеле од аутизма

Учење у школи, учење код куће и до 40 сати недељно, основни је циљ примењене анализе понашања или АБА методе. Упорност и истрајност је оно што треба родитељима чија деца болују од аутизма.

"Не тврдимо да је АБА једини одговор, али нам се чини да овa метода пружа најтемељније одоговре на оно што нас највише мучи. То је проблематично понашање, немогућност социјализације, немогућност бриге о себи. На крају крајева, велике помаке у учењу деца остварују захваљујући припреми кроз АБА метод и то је оно што је за нас најважније", каже Оливера Миленковић која је родитељ детета оболелог од аутизма.

Доктор Мартин заслужан је за увођење ове методе у британски систем и, како каже, тамо су остварени значајни помаци.

"Прво морате да имате ресурсе који могу то да подрже. Они који треба да спроводе овај програм морају бити добро обучени. Морамо бити сигурни да су у потпуности разумели о чему је реч", напомиње доктор Нил Мартин.

У комшилуку ова метода примењује се већ пет година. Али, као и сваки почетак, ни њихов није био лак. Посебно родитељима.

"То је захтевна метода и за њих, јер то што терапеут процени да се тако мора поступати то морају они примењивати, ту нема парним даном ћу радити, а викендом нећу или код баке ћу другачије а ту ћу другачије, а у школи ћу другачије. То је доследно, врло доследно", сматра професорка Јасмина Фреј Шкриња са Едукацијско-рехабилитацијског факултета у Загребу.

О значају АБА методе сведочи и Лејла Бутуровић из невладине организације "Едус" из Сарајева.

Бутуровићева истиче да су родитељи презадовољни и да је једини проблем тај што има око 140 родитеља на чекању, који не могу своју децу да укључе у рад, с обзиром на то да је за ову методу велика заинтересованост.

Званичан податак о броју деце оболеле од аутизма у Србији не постоји. Зна се само да се на сваких 150 малишана роди једно дете са аутизмом. Уколико ова метода почне да се примењује и код нас, важно је не заборавити никог од њих.

"Ствар је у томе да нама није циљ елитизам, да то могу само они који могу да плате, па да то једног дана буде искључиво приватна пракса. Онда опет нисмо ништа урадили, јер онда опет само они родитељи који могу да поднесу ту врсту финансија да ту врсту благодети својој деци приуште. Циљ јесте да то буде масовније и јесте циљ да та медота профункционише, да тај приступ буде тамо где има највише те деце", подсећа докторка Гордана Николић из Друштва дефектолога Србије.

Обученост, добра воља, али пре свега помоћ државе, потребни су да би овај начин учења заживео и код нас. Зато родитељи с нестрпљењем очекују да се и њиховој деци пружи шанса за напредак.