Читај ми!

Прекинути ћутање о сексуалном злостављању деце

На узрасту од 10 до 18 година у сваком школском одељењу у Србији постоји четворо деце која су доживала одређени вид сексуалног насиља и још четворо која познају некога коме се то догодило. У овом тренутку, из сваког одељења, двоје деце изложено је сексуалном насиљу.

У Београду су данас представљени прелиминарни резултати студије прве Националне студије о друштвеном проблему сексуалног злостављања деце у Србији, а коју је урадио Инцест траума центар у партнерству са Министарством просветом и београдским Центром за промоцију здравља жена.

Деца основношколског узраста сексуално насиље обелодањују најпре породици која им по правилу не поверује, док се млади у средњим школама најчешће поверавају другарици или другу који су склонији да им укажу поверење, наводи се у студији.

Од две трећине деце која испричају шта им се догодило, више од половине особа којима су се поверили не предузма ништа, а само седам одсто њих пријави случај надлежним службама.

Студија показује да је деци најтеже било да саопште ко је починилац сексуалног насиља.

"Најтеже питање за децу у оквиру националне студије је било за идентификовање насилиника, 62 посто се одлучило да не каже ко га је злостављао", наводи директорка Инцест траума центра Душица Попадић.

Студија показује да је кућа најчешће место где се догађа сексуално насиље (32 одсто), а забрањивају и подаци да деца на друштвеним мрежама примају или су изложена експлицитном сексуалном садржају (22 одсто).

И петина деце у Европи преживела је сексуално насиље.

"Оно сто треба да урадимо јесте разбијање тишине и дизање гласа о теми која је и идаље табу", поручује шеф Канцеларије Савета Европе Тим Картрајт.

Заменик шефа Делегације ЕУ Оскар Бенедикт каже да је са тачке гледишта Европске уније то заиста круцијално важно и у процесу приступања.

Да би се проблем решио и статистика поправила, сваки сегмент друштва мора да уради свој део посла. Школа има једну од најважнијих улога.

"Последњих деценија ми смо изгубили ту васпитну улогу школе, а то подразумева образовање и учење деце оно што нису садржаји предмета", каже државна секретарка у Министарству просвете Зорана Лужанин.

У анкетирању је учествовало више од 2.000 деце, из 97 основних и средњих школа и 532 родитеља.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 19. октобар 2024.
16° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи