Знање из иностранства, диплома на испиту

На почетак рада Еник центра повратници морају да сачекају до октобра. До тада, дипломе ради наставка школовања и запослења преводиће високошколске установе.

О нострификацију су се саплели многи, и бивши министар финансија Лазар Крстић који је у Владу дошао као дипломац америчког Универзитета "Јејл". 

"Ја ћу у радној књижици бити уписан као неко са средњом стручном спремом зато што је немогуће у кратком року нострификовати диплому", рекао је Крстић током свог мандата.

Такви апсурди – превазиђени су, али не потпуно. Мирослав Марковић је, на пример, након дипломирања на ЕТФ-у, одлучио да по додатно знање оде у иностранство. Вратио се са докторском титулом, стеченом на Федералној политехичкој школи у Лозани. Диплому је, уз помоћ пријатеља, успео да нострификује за три месеца и то га је коштало 54.000 динара.

Мирослав Марковић каже да је морао да зове буквално два пута недељно, да види докле су стигли, да ли је заседало Веће и да ли се састајала комисија.

Оно што збуњује повратнике јесте и правило да се након провере да ли је диплома валидна и да није фалсификат – накнадно изнова проверава и квалитет докторског рада.

"Завршио сам докторат на школи која је друга по квалитету у Европи, имао сам радове прве класе и све је то тамо прошло без проблема, а кад дођем у Србију, онда овде мора да се неко састаје и тог неког да плаћам да би тај одлучио да ли је тај докторат заиста вредан", каже Мирослав.

Универзитети, међутим, имају своје аргументе. У ректорату Београдског универзитета кажу да је у последњих пет година било десетак диплома које су биле спорне јер је било речи о образовним струкама за које у нашем систему занимања  нема одговарајућих еквивалената.

Проблеме задају и дипломе факултета из арапских земаља за које није лако утврдити да ли су акредитовани. Има и тешкоћа око признавања диплома из, како кажу, блиског иностранства.

"Из Брчког, које је сад иностранство, имамо разноразних врло чудних случајева: да је, рецимо, неко остварио 120-180, бодова што је трогодишње оптерећење, а неко га је остварио за годину дана. Ми те дипломе нисмо могли да признамо", објашњава Миодраг Поповић, проректор за финансије Универзитета у Београду.

Убудуће ће, према најновијим изменама, превођење диплома ради наставка школовања радити Универзитет, а ради запослења – Министарство просвете. У ту сврху образован је Еник центар. Службеници пролазе обуку, а у сарадњи са факултетским професорима, јасно ће дефинисати сваки нови студијски прорам.

"Након тога било који наредни студент који дође са тог студијског програма већ по аутоматизму ће моћи да добије признавање с обзиром да је тај студијски програм већ виђен. Тиме постижемо да смо и брзи и јефтинији", каже Милован Шуваков из Министарства просвете.

Надлежни најављују завршетак и дуго очекиваног националног оквира квалификација који ће помоћи у прецизнијем и тачнијем одређивању нивоа образовања сваког појединца без обзира на то где се школовао.