По закону једнаке, у пракси неравноправне

Прве разлике уочљиве су тек кад се парови посвађају. Да би ванбрачни партнери у случају раздвајања поделили оно што су стекли, пред судом морају најпре да докажу постојање заједнице и моменат када је она почела. У судском поступку то доказују сведоци.

"Неки пут много је тешко доказати постојање ванбрачне заједнице, јер је то чињеница која се оспорава у неком поступку, затим је и стицање имовине тешко доказати, кад су почели да стичу, да ли су сад сви ти приходи уливани у ту заједницу", каже Сања Буква, судија Другог основног суда у Београду.

Уколико не постоји тестамент, проблем је ко ће шта да наследи. Вабрачни супружник не може наследити свог партнера, а и за породичну пензију потребан је венчани лист.

"У пракси сам имала случај поништаја брака, тај брак је трајао од 10 сати ујутро до 14 часова поподне. Човек је умро. Фонд за инвалидско осигурање је тражио поништење брака, придружили су се и унуци покојног брачног друга. Ми смо морали да утврђујемо да ли је постојала ванбрачна заједница да не испадне да је брак трајао само четири сата. Испоставило се да су они били у вези јако дуго", каже судија Сања Буква.

Деца рођена у браку и ван брака по правима су углавном изједанчена. Пред судом се, рецимо неплаћање алиментације, третира на исти начин. Ипак, има других проблема у остваривању права, каже Вера Тотић председница удружења самохраних родитеља.

"Деца из ванбарчне заједнице не могу да остваре све пренадлежности које држава даје у случају сиромаштва, у случају да је социјални случај или да има право на дечији додатак или неку бенефицију. Ту опет иде проблем", каже Вера Тотић, председница Удружења самохраних родитеља

То што имовински односи ванбрачних партнера нису до краја уређени законом, има објашњење.

"Могу да се догађају разне злоупотребе, да људи под фирмом те ванбрачне заједнице остварују нека друга своја права, често се ту може радити о избегавању плаћања неког пореза, јер ако би се изједначила ванбрачна заједница супружници су ослобођен плаћања пореза када регулишу своје међусобне односе", каже адвокат Душан Марковић.

У Србији има више од 200.000 људи који живе у ванбрачној заједници, показују пописни подаци.

Дакле, стотину хиљада потенцијалних имовинско наследних проблема. Савет стручњака ванбрачним партнерима је да када стичу имовину регулишу своја права уговрима о власништву, али и да се са партнером пријаве на исту адресу. На тај начин ће пред судом лакше доказати од када је и да ли је заједница постојала.