Благојевић: Научили смо лекцију, превенција у фокусу

"Можда је било потребно да добијемо шамар какав смо добили у мају прошле године али лекцију смо научили, поуке смо извукли и почели смо да се бавимо и превенцијом, а не само обновом", рекао је Благојевић у изјави за Танјуг. За те потребе је, каже, укључујући изградњу нових објеката за заштиту од поплава, већ у овом тренутку на располагању 70 милиона евра.

Годину дана од катастрофалних поплава, Благојевић истиче да је урађен огроман посао у санирању штете и да је Канцеларија показала одговорност у управљању новцем.

Благојевић је рекао да би до краја маја требало да буде готов модел новог закона који би истовремено регулисао и превенцију од евентуалних непогода и обнову, наводећи да деценијама уназад ризици од елементарних непогода нису били у првом плану, нити на "мапи приоритета", а сада су у врху листе приоритета.

Како је навео, то се односи на санирање инфраструктурних објеката за заштиту од поплава, насипа, обалоутврда, брана и на више од 100 локација широм Србије радови чија је укупна вредност 1,4 милијарди динара су изведени или би требало да буду брзо окончани.

Годинама смо се, навео је, немарно односили према тим објектима, који нису одржавани, корита река нису чишћена, са насипа је краден камен, шљунак и песак и с временом су они слабљени.

"Било је и случајева који су били шокантни да су људи просецали насипе да би лакше стигли до места на коме пецају. Такво понашање себи више не смемо да допустимо. То је једна од најважнијих лекција које смо научили од маја прошле године до данас", рекао је Благојевић.

Ти објекти су, напомиње, санацијом ојачани, километри и километри речних корита су очишћени, силно ђубре извучено, чишћене су бране које годинама нису чишћене.

"Говорим о бранама, преградама за бујичне воде. Ради се посао који годинама па и деценијама није био рађен", рекао је Благојевић.

Како каже, Јужна Морава која је на тренутке током ове године била и до пола метра виша него у мају прошле године када су се десиле катастрофалне поплаве, издржала је, јер је у међувремену огроман посао урађен на санацији објеката за заштиту од поплава.

У том смислу, добар је пример општина Лучани која је у 2014. шест пута плављена, рекао је Благојевић и објаснио да је само чишћење корита Бјелице, релативно једноставна интервенција, допринела да први наредни поплавни талас, иначе већи од оног из маја прошле године, не направи никаву штету.

Обезбеђена средства за изградњу насипа 

Благојевић је навео да су обезбеђена средства за изградњу насипа који су били пројектовани пре 10 или више година, а који су скупљали прашину по фиокама, као и да су сада урађене нове рачунице да се види да ли ти пројекти одговарају данашњој хидролошкој ситуацији и креће се у њихову реализацију.

Према његовим речима, обезбеђена су средства за изградњу потпуно нових инфраструктурних објекта за заштиту од поплава у Свилајнцу која је друга општина у Србији по обиму штете од прошлогодишњих поплава, као и у Смедеревској Паланци и Параћину.

"То су све општине које су претпеле катастрофалну штету у мају прошле године, и наставиле да буду изложене ризику", каже Благојевић и додаје да ће се потпуно нови објекти за заштиту од поплава градити и у Шапцу, Богатићу, Алексинцу, Новом Пазару и Ваљеву.

Навео је да је од 20.000 породица које су добиле помоћ у новцу, 7.000 у Обреновцу који је највише био погођен поплавама, а да је укупно исплаћено 4,7 милијарди динара на име помоћи породицама чији су стамбени објекти претрпели штету.

"До сада су подигнуте 224 нове куће, 165 породица добило је новац уместо зидања куће, што значи да је збринуто 389 породица чије су куће срушене", рекао је Благојевић и навео да је за помоћ привреди намењено пола милијарде динара, а да је ка пољоприведи усмерено 11 милиона евра од ЕУ, других донатора, као и од средстава из државног буџета.

Како је навео, у сарадњи са УН ради се анализа начина плављења у басену Колубаре која треба да укаже на врло јасне начине заштите од плављења у басену те реке.

"Имамо једну речицу која лети може малтене да се прегази, а која притом у мају прошле године направи штету од 700 милиона евра", рекао је Благојевић.

Почиње рад на катастру клизишта 

Директор Канцеларија за обнову напомиње да се, поред поплава, не могу занемарити ни други ризици од елементарних непогода, попут суша, клизишта, града и снежних мећава, и најавио да почиње рад на катастру клизишта како би се добиле детаљне информације и слика високе резолуције ризика који прете од клизишта да бисмо могли да се упустимо у санирање по приоритетима.

Благојевић наводи да је задовољан што је канцеларија успела да уведе ред у обнову, процес који се одвија под огромним притиском, и да су то похвалили међународна заједница, донатори, и домаће институције.

"Транспарентност Србија која је посматрала јавне набавке које се организују у процесу обнове је оценила јако добро цео тај процес, оценила је набавке као транспаретне и чак напоменула да би поуке из јавних набавки у оквиру обнове могле да се искористе и да се та решење употребе за унапређење редовног законодавства које регулише јавне набавке", каже Благојевић и додаје да се и у извештају заштитиника грађана помиње посебно транспарентан рад канцеларије.

Благојевић је навео да је више од 57.000 донатора који су помогли импресиван број, да је, са 162 милиона евра до сада ЕУ по висини помоћи највећи донатор, као и да, када се саберу све донације које смо добили и које се очекују, укључујући и донације за превенцију, стиже се до цифре од близу 230 милиона евра.

Према његовим речима, само од донација у новцу физичких лица и предузећа из земље и иностранства који је уплаћен на наменски рачун владе, добили смо близу пет милијарди динара.

"Оно чиме сам у навећој мери задовољан, ако не и у потпуности задовољан је управо та одговорност којом смо тим новцем управљали и ред који смо у процес управљања новцем увели, јер захваљући томе ми имамо донаторе који се враћају", закључио је Благојевић.