Ромска насеља – живот на ивици егзистенције

У Србији постоје 583 ромска насеља са лошим условима за живот, а нека од њих таква су готово пола века. Држава први пут има систем са прецизним подацима о тим насељима, а циљ је да се живот у њима уреди.

На ободу града – живот на ивици. Тако је у Врању, али и у 70 одсто општина у Србији која имају таква насеља.

"Немамо посао, не радимо нигде, кад има једемо, кад нема не једемо, више смо гладни него сити", наводи Јагода Незировић.

И Касандра Милетовић наводи да је живот са 7.000 динара тежак, јер треба платити трошкове.

Просечно по три таква насеља свакодневица су у 120 општина у Србији. Највише их је око великих центара – Београда, Новог Сада, Ниша. Испод стандарда живи и по неколико генерација. На подручју Војводине чак 65 одсто тих насеља постоји дуже од 45 година.

"Информације које су прикупљене пружиће властима поуздане податке о насељима у којима се живи испод стандарда, као и тачан број људи, као и опште податке – колика је потрошња воде и електричне енергије", објашњава шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Петер Буркхард.

"Ми можемо на основу овога да разговарамо о будућим пројектима и да фондове који постоје применимо. Питање побољшања живота у ромским насељима, легализације, путне инфраструктуре није више питање једног министарства, то је питање за целу владу", каже министарка саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре Зорана Михајловић.

У највећем броју таквих насеља, чак у 80 одсто њих, започета је легализација, али је у том поступку тек по неколико кућа.