Уговорени бракови на Балкану и у 21. веку

Са само тринаест и по година возом је дошла у Београд. Одлична ученица књигу је морала да замени шерпама и крпама када су је удали без питања.

"Не постоји избор за ромску девојчицу, за њу бирају родитељи. Ја кажем да хоћу да идем у школу, а онда мајка каже: Па не можеш, просто, ето ми смо одлучили", прича Светлана.

Одлучили су да је продају људима које није познавала. Постала је жена, снаха и њихово власништво. Када би се побунила, добила би батине. Подршку родитеља да се врати кући Светлана је добила тек после седам година.

"Иако их много волим... Да, та девојчица од тринаест и по година још увек криви своје родитеље", каже Светлана.

Сваку шесту Ромкињу удају пре 15. године. Само у једној београдској општини од почетка године откривено је пет таквих случајева. Центар за социјални рад обично реагује касно, тек по пријави.

"Ми не можемо људе на улици пресретати и питати их за њихове статусе. Ми само, уколико видимо да неко испред нас чини нешто што спада у домен рада Центра за социјални рад, можемо да се ангажујемо", наводи Радмила Вулић Бојовић из Градског центра за социјални рад у Београду.

То што дете прекида школовање, за систем није довољан сигнал. Упркос препоруци Уједињених нација, уговорени малолетнички брак у Србији није постао кривично дело.

"Често се дешава да и центри за социјални рад и други неки органи управе знају за овакву појаву, али не реагују, једноставно сматрајући да се ради о традицији, култури код Рома. Управо је у томе и проблем, и у појединим судским поступцима, где судови често одмеравају благе казне", истиче Данило Ћурчић из Јукома.

Рок да држава унапреди механизме који ће штитити ромску децу од присилних бракова био је крај 2014. Из Канцеларије за људска и мањинска права нисмо добили никакав одговор на питање да ли се у вези с тим ишта ради. А стратегија и акциони план за унапређење положаја Рома у њиховој су надлежности.

Светлана се изборила за себе. Завршила је школу, затим факултет. Сада се бори за друге. Чланица је Женске ромске мреже, која се залаже против принудних бракова.

"Тада, са тринаест и по година ја нисам знала шта је брак, ја уопште нисам знала. Направи се свадба која траје три дана, знате, и девојчица се радује свадби и нема појма шта је чека", прича Светлана.

Не чека је боља будућност ни у Европској унији. У Бугарској, једној од чланица, одржава се Сајам супруга, пијаца на којој се за чедну девојчицу тражи и хиљаду евра.