Који је пут од корисника до власника земљишта

Иако није на продају, грађевинско земљиште је годинама уносан посао. Од 2003. до 2009, добијало се на лицитацији и давало у закуп на 99 година и на њему је могло само да се гради.

У последњих шест година конверзија земљишта је заустављена да би, пре три месеца, усвајањем Закона о планирању и изградњи, градња била поново омогућена. Сада се чека закон о конверзији, који би требало да прецизира како ће и под којим условима корисници земљишта постати и његови власници.

"Управо због недоречености закона, неки сада долазе под удар тога да треба да се уради конверзија, што изискује нека новчана средства која нису била у програмима пословања великих компанија", каже градоначелник Ниша Зоран Перишић.

Прича о конверзији земљишта актуелна је и у Новом Бечеју. Председник Општине Нови Бечеј Саша Сучуревић истиче да је сваки инвеститор заинтересован да дође до власништва земљишта јер странци не препознају више закуп.

Пре више од две деценије, локалне самоуправе су инвеститорима давале земљиште на коришћење, првенствено због сређивања инфраструктуре и изградње стамбених и пословних зграда. Таквих случајева највише је било на Новом Београду.

"У време када је наша компанија добијала локације ради привођења намени, граница Новог Београда уопште није била где је сада низ објеката већ изграђен. Односно, ми смо улагали у ширење Новог Београда верујући да ће то бити добра комерцијална зона", каже генерални директор ИМЕЛ-а Мирко Урошевић.

Међутим, много је више локација у престоници које су већ годинама у корову, јер на пример закупац земљиште није привео намени.

"Постоје локације где инвеститори нису имали новца и Град Београд је у прошлости избегавао да одузима те локације, иако је на то имао право по закону, из разлога што је закон предвиђао да одмах мора да врати новац који је тај инвеститор дао за земљиште", објашњава Горан Весић.

Мрежа за реституцију тражи од надлежних постепено превођење грађевинског земљишта у власништво – и то на прве власнике. Али и да се посебно поведе рачуна о земљишту на којем су приватизована предузећа или у којима су у току стечајни поступци.

"Добили су нескривену помоћ, што је скандалозно у време када се смањују пензије и плате и Влада води рачуна да направи уштеде на свим местима. С друге стране се омогућава некима који су учествовали у приватизацијама да уновче државну субвенцију преко ноћи и постану још већи милијардери", каже Миле Антић из Мреже за реституцију.

То, објашњавају, у пракси значи да, уколико се објекат изгради на тим локацијама и станови продају – купци постају власници земљишта по новом Закону о планирању и изградњи. Самим тим корисник је продао земљиште а да га претходно није платио.