Три лекара у трци за место председника САНУ

Кандидати за председника, као и за остале чланове Извршног одбора Академије, представљени су на Конференцији чланова САНУ, преноси Танјуг.

Предлагачи су прочитали реферате о кандидатима који, према процедури, нису имали могућност да представе своје програме.

Према оцени неколицине чланова Академије, целисходније би било да су се кандидати сами представили и изнели своје планове. Своје програме председнички кандидати ће доставити члановима САНУ до краја марта.

Будући да о плановима нису могли да говоре на данашњој конференцији, остаје отворено питање да ли ће и у којој мери нови председник променити нешто у раду САНУ.

На конференцији је указано да се први пут дешава да сва тројица кандидата долазе из истог одељења - Одељења медицинских наука.

Никада нисмо имали овакав случај да три кандидата долазе из истог одељења и то је по мом мишљењу помало симптоматично, навео је академик Василије Крестић, оценивши да је у претходном периоду поремећена равнотежа између природних и друштвених наука.

Крестић је додао да се због тога поставља питање шта ће бити са друштвеним наукама у наредном периоду, указавши да је и за потпредседника у тој области понуђен само један кандидат.

Кандидати за потпредседнике Академије за природне науке су Зоран Поповић и Нинослав Стојадиновић, а за друштвене Љубомир Максимовић, док је за генералног секретара предложен Марко Анђелковић.

Представљајући академика Владимира Костића (1953), специјалисту неуропсихијатрије, његов колега Гојко Суботћ је истакао да је задатак нове управе и читавог чланства САНУ да врати достојанство науци, која нема место које јој припада.

Суботић је представио његов стручни и научно-истраживачки рад, напомињући да је у питању особа широких интерсовања, редак познавалац књижевности и савременог ликовног живота, као и националне прошлости.

То, како је додао, посебно треба имати у виду када се говори о неопходној равнотежи биолошко-техничких и друштвених дисциплина у САНУ, а Костић се кратко обратио члановима жалећи што не може да представи свој програм.

О кандидату Љубиши Ракићу (1931), професору неуробиологије говорио је академик Мирослав Гашић.

Он је поред богате радне, нучно-истраживачке биографије, посебно истакао ангажовање Ракића у Академији, где је као потпредседник обезбеђивао финансирање пројеката, научних и уметничких активности.

Ракић је рекао да се треба борити за очување интегритета САНУ.

Према његовим речима, Академија треба да има друштвену улогу, али такву да се кроз остваривање свог интегритета оспособи да даје адекватне и независне примедбе на многе друштвене догађаје - у првом реду из области науке, културе и уметности, али и дугих питањима од националног интереса.

Уролога Јована Хаџи Ђокића (1944) представио је академик Владимир Кањух, који је поред богате биографије говорио и о његовим плановима за САНУ.

Како је рекао, Хаџи Ђокић ће, поред осталог, олакшати рад и унапређење науке и уметности у САНУ - научни скупови и конгреси биће нормални и слободни.

"Неће се дешавати да су само свечана отварања у САНУ, а да се за остале дане скупа троше за хотеле тешко добијена средства спонзора, док просторије Академије зврје празне", навео је Кањух.

Према његовим речима, Хаџи Ђокић ће се заложити и за режавање питања "беле куге", вратити чланство САНУ "ван радног састава", дозволити одељењима Академије да бирају више кандидата за иностране чланове....

О новом председнику одлучује већина од укупног броја активних чланова. Гласање је тајно и на истој седници Скупштине се бирају и председник и потпредседници и секретар.

Након избора чланова Извршног одбора, на јесен очекују се избори за нове чланове САНУ, а у Академији кажу да је процедура у одељењима за пријем нових чланова још у току и да није познато ко ће бити кандидати за које ће се гласати.