Радници најчешће оболе од рака и респираторних инфекција

Кемпа je за Танјуг након одржаног Форума о безбедности и здрављу на раду у Београду који су недавно организовали ЕТУИ и Савез самосталних синдиката Србије, рекао да 53 одсто запослених у Европи оболи од неког облика канцера, 28 одсто њих се сусретне са психо-социјалним болестима, док треће место, са шест одсто, заузимају респираторна обољења.

Као добар пример спровођења мера безбедности и заштите на раду навео је скандинавске земље, а посебно Шведску у којој је око 90 одсто запослених организовано у синдикате који, како је навео, воде рачуна о спровођењу тих мера.

Представник Уније Синдиката Холандије Вим ван Вилен рекао је том приликом да добру праксу у његовој земљи представља начин на који су дефинисали и ограничили присуство отровних супстанци у радном окружењу.

Он је истакао да највећи број тих супстанци код запослених који су често изложени њиховом дејству изазива неки вид рака, а да мере које је предузела Холандија штите раднике од оболевања од те болести на радом месту.

Ван Вилен је навео пример азбеста, за који је објаснио да је максимална дозвољена вредност 2.000 пута мања од вредности која је дозвољена по европским прописима.

Он је рекао да такав модел користи и Немачка, а да је циљ ЕТУИ-а да га прошири и на остале земље Европе, јер како сматра, евидентно је да се у Холандији веома успешно спроводи.

"Предложићу српским синдикатима да предузму мере против азбеста, јер га има свуда и мора се уклонити. Биће то компликована операција и можда ће требати године да се зграде очисте од азбеста, али и то ће бити завршено", рекао је Ван Вилен и додао да је азбестоза професионално обољење.

Како је објаснио, у Холандији око 800 радника умре сваке године од мезотелиома- болести која наступа услед претераног излагања азбесту.

Велика грешка је, како је навео, што мере које се сада спроводе нису биле предузете још пре 30 година, али и упркос томе, нада се да ће последице бити знатно мање у будућности.

Он је објаснио да би за Србију било добро да прихвати и примени холандски пример, јер је по његовим речима, присуство азбеста у земљама источног Балкана веома велико, па се уколико одговарајуће мере не буду предузете, може очекивати да за 30 година буде повећан број оболелих јер су на погрешан начин радили на уклањању те материје.

Последице кризе видљиве су не само у Србији већ и у осталим земљама Европе и евидентно је да је велики број људи остао без посла, а као резултат тога уочен је повишен степен психосоцијалних обољења.

Како је закључио Ван Вилен, део запослених који је остао у радном односу у већини случајева принуђен је да ради и по два посла због кризе, због чега су више изложени стресу, али и додао да ниједан званични документ било које европске државе не препознаје психо-социјалне проблеме као професионална обољења, већ да је сва пажња усмерена на физичке повреде.