Читај ми!

Из школске клупе спремнији за посао?

Већа повезаност образовања и привреде, кључ je дуалног система чије се увођење најављује и у школама у Србији, вероватно од идуће године. Такав систем дао је значајне резултате у земљама Европе, али и Азије. У Србији је тек у зачетку и примењује се у седам стручних школа.

Незадовољство послодаваца због неприпремљености нових кадрова за практичан рад које траје већ деценијама могао би да реши дуални систем образовања, које подразумева учење у школи и на радном месту. У Немачкој, Аустрији, Швајцарској и Холандији већ је увелико присутан.

"Деца проводе некада три, четири дана на радном месту, имају уговор и о раду са одређеном фирмом и кроз рад стичу неке важне вештине за њихов посао. Оно што је за нас занимљиво, сматра се да тај систем доводи до тога да се смањи незапосленост, што је код нас велики проблем", каже Александар Бауцел са Института за психологију.

У Политехничкој школи у Крагујевцу, захваљујући подршци немачког ГИЗ-а, уведен је профил бравар заваривач, а ученици ће имати интензивну праксу и у предузећима где ће се и запослити.

"Уписао сам овај смер зато што сам желео да се запослим, нуде сигуран посао. Учимо из књиге и учимо на пракси, све заједно", кажу ученици.

Ученици ове школе имаће и преко летњег распуста обуку кроз рад који ће бити плаћен.

"Свака симулација коју ми можемо да изведемо у радионичком простору је добра, али сигурно је много боље да ученици своје знање и вештине стичу и погонима реномираних фирми у окружењу и који ће сутра да им буде сигурно радно место", каже Синиша Којић, директор Политехничке школе у Крагујевцу.

За дуални модел образовања у Србији потребне су и озбиљније школе и озбиљније компаније, тврди министар провете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић.

"Нама су потребне веома одговорне компаније које планирају дугорочно да раде у одређеном месту да би заиста уложиле у производњу будућих кадрова које ће имати за четири пет година и које ће потом запослити", каже Вербић.

Стручњаци указују и на лоше стране дуалног система образовања, које су, истина, мање од користи које друштво има.

"Цена која се плаћа у овим земљама је велика неправедност у образовању. Постоје велике разлике између деце поготову која припадају различитим слојевима. Друга ствар је да се ту жртвују неке опште компетенције, јер ипак ти млади људи, поред тога што треба да се запосле, треба да буду и грађани у неком друштву", каже Брауцел.

С обзиром на специфичност привреде, копирање модела из неке европске земље је немогуће, али је драгоцено указивање на замке које не би требало да поновимо.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 16. јул 2024.
40° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару