Лоше стање правосуђа последица лоших реформи

Стање у правосуђу Србије није задовољавајуће и то је у великој мери последица лоших реформи које су у последњих десетак година спроведене у тој области, оценили су учесници јавне дебате о доступности правде за грађане.

Бивша председница Врховног суда Вида Петровић-Шкеро оценила је да се независност судства може обезбедити само реформама које ће бити брзе али не на рачун квалитета, преноси Бета.

"Србија више деценија покушава да се избори за независност судства од политике, што је јако тешко у земљи у којој су реизбори судија веома чести, нарочито у периоду након 2000. године. Ако политичка власт мисли да је простим доношењем закона остварена реформа, нећемо далеко догурати", рекла је Петровић-Шкеро.

Како је навела, правосудне реформе које су спроведене у последњих неколико година нису довеле до стварања адекватне мреже судова већ до "симулације" нове мреже у којој је "цело правосуђе, заједно са предметима, путовало по целој Србији".

"Увођење реизбора је донело нервозу и страх код судија а самим тим и њихова независност је доведена у питање. Без критеријума смо избацивали из система судије и тужиоце које смо касније, опет без критеријума, враћали на функције. Приликом реизбора, странке су давале препоруке о квалитету судија на основу њихове кооперативности са тим партијама, што је неприхватљиво", рекла је Петровић-Шкеро.

Бивши судија Врховног суда Зоран Ивошевић оценио је да је оспособљавање Високог савета судства, као гаранта независности и самосталности судија, један од кључних корака у решавању проблема у правосуђу Србије.

"Потребна је промена закона о Високом савету судства и његово усаглашавање са Уставом. Највећи проблем у раду тог савета везан је за његове чланове који долазе из редова изабраних судија. Избор тих судија није законит, јер се дешавало да прво добијемо председника једног суда а тек касније да тај суд буде формиран", рекао је Ивошевић.

Шефица тима за вођење преговора о приступању Србије ЕУ Тања Мишчевић истакла је да Србија "није у претераној журби" са представљањем Акционог плана за отварање преговора о Поглављу 23 већ да тежи да тај план буде "што квалитетнији ради нас самих".

Тај план сада пролази кроз други нацрт и треба да дефинише мере, средства и институције одговорне за реализацију препоруке ЕУ о постизању независности вршилаца судских функција. Сада знамо да ћемо неке мере морати додатно да усклађујемо због недавног штрајка адвоката", рекла је Мишчевићева.
 
Јавну дебату "Да ли је правда доступна грађанима" организовао је дневни лист Блиц у сарадњи са ЕУ и Министарством културе.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 19. октобар 2024.
15° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи