Европски дaн заштите података

На Европски дан заштите података о личности, из Србије стиже упозорење да стање у овој области није добро и да Влада треба што пре да усвоји нови закон. То је цивилизацијска тековина и државни задатак, и не може га решити ниједна појединачна институција, истиче повереник за заштиту података о личности Родољуб Шабић.

Приватност је невидљива за многе области - па тако Србија нема закон о видео-надзору, иако грађане снимају стотине хиљада камера. Немамо уређену област безбедносних провера, а ни правила о биометрији, па се, објашњава повереник, дешава да се узимају отисци прстију и радницима у домовима здравља.

"Већина тих скандала нама се дешавала због незнања одсуства одговорности, одсуства спремности да раде свој посао код оних који морају да примењују закон, у државним структурама", рекао је Шабић.

Истиче да је често застрашујуће и то што чује: "Добро господине Шабићу, па шта ако ме прислушкују ја сам поштен човек немам шта да кријем."

Због тога су потребне измене стотина закона, јер постоји низ деликатних области, које су неуређене. У Уставу пише да се обрада података уређује само законом, а у пракси "послуже" и подзаконски акти.

Према Шабићевим речима, потребно је да у кратком року на седници Владе буде усвојен Акциони план и артикулисана стратегија. "Мислим да је ове године потпуно реално да добијемо закон и почнемо са његовом применом", истакао је Шабић.

Оценивши да је неопходно деловати у правцу нормативног система који је, како је рекао, налик на "швајцарски систем", Шабић је подсетио да је са сарадницима пре три месеца припремио нови модел закона и доставио га Министарству правде, али да за сада нема никаквих реакција.

Иако за ову област није довољна само активност повереника, из Уније кажу да о његовом раду најбоље сведочи поверење грађана. А годишње повереник изброји 2.000 интервенција."

Препоруке из наших извештаја указују да је потребно обезбедити усклађеност прописа са правним тековинама ЕУ као и да је потребно обезбедити довољне кадровске и финансијске ресурсе поверенику како би надзирао примену", рекао је шеф Делегације Европске уније у Србији Мајкл Давенпорт.

Давенпорт је упозорио да се у овој области ствари брзо мењају и да је потребна синергија свих органа и институција како би се обезбедила ажурност законског оквира и његова примена.

Шабић је апеловао и на бољу едукацију кадрова који се баве обрадом података.

"У релативно кратком року можемо дефинисати Акциони план и то је јако важно учинити, можемо донети пристојан закон и можемо почети бар са едукацијом", рекао је Шабић новинарима и упозорио да је то незаобилазна тема и у контексту преговора о чланству Србије у ЕУ, нарочито кад је реч о поглављима 23 и 24.

Такође је напоменуо да је Србија 2010. године усвојила Стратегију, али да влада никад није донела Акциони план за њену реализацију, који је требало да донесе у року од три месеца.

Према његовим речима, тренутно се пред СЕ поставља циљ да се Конвенција ојача уношењем неких одредби у додатни протокол ради веће безбедности, што ће допринети њеној бољој примени у пракси, а надзорним органима донеће већа овлашћења.

"Заштита података је посебно важна имајући у виду борбу против тероризма. Мислим да ћемо бити на нивоу тих изазова", поручио је Картрајт.

Дан заштите података о личности обележава се у Србији ради подизања свести јавности о значају заштите података о личности и унапређења примене принципа заштите података, као и указивања свим руковаоцима података, а пре свега органима јавне власти, на законске обавезе и одговорност за кршење права.

У Србији заштита овог права гарантована је Уставом и међународним уговорима.

Конвенција о заштити лица у односу на аутоматску обраду личних података, први документ који на европском нивоу уређује обавезе држава у односу на заштиту података о личности, отворен је за потписивање 28. јануара 1981. године.

Тај Дан обележава се у свим земљама чланицама Савета Европе, а СЕ и Европска комисија обележавају га заједнички као Европски дан заштите података о личности.