Заједнички против дискриминације

Повереница за заштиту равноправности Невена Петрушић рекла је да су Роми најдискриминсанија национална мањина, али да грађани етничку дистанцу највише имају према Албанцима, затим Хрватима, Бошњацима па Ромима, преноси Бета.

Како је навела, према истраживању њене канцеларије објављеном током ове године, 57 одсто испитаних грађана не жели Албанце и Роме у својој породици, а сваки други не жели да им Албанац буде васпитач деце.

Петрушићева је рекла да је застрашујуће то што што је истраживање спроведено међу органима јавне власти показало да и они који треба да штите дискриминисане и сами изражавају дискриминацију.

"Више од 20 одсто испитаних каже да су мањине саме одговорне за ситуацију у којој се налазе. То је оно што јако плаши, та релативизација одговорности, то је фрапантно", рекла је Петрушић.

Свака пета притужба, пристигла повереништву, је притужба на дискриминацију, а највише притужби односи се на дискриминацију ромске популације.

Петрушићева је истакла да је на путу до толерантније државе, у којој владавина права доминира и у којој се поштују људска и мањинска права, потребна сарадња цивилног сектора, државе и националних националних мањина.

Драган Поповић из Центра за практичну политику истакао је да државни фунцкионери морају да воде рачуна како и шта говоре и да не сме да се дозволи говор мржње.

Навео је да утакмице на којима се скаднира против националних мањина морају да се прекидају, трибине празне и вође навијача хапсе, јер тако налаже и закон.

"То указује на чињеницу да сви што ефикасније морамо да радимо на сузбијању ове екстремно опасне појаве", рекао је Поповић.

Витомир Михајловић из Националног савета Рома оценио је да је дискриминација извор свих проблема у Србији.

Припадници ромске полулације се, нагласио је, плаше да пријаве дикриминаторе јер је ретко дешава да заиста и одговарају за почињену дискриминацију.

Јонуз Муслиу из албанског националног савета каже да Србија много година већ иде истим путем и да дискриминација не јењава и да је Влада Србије крива, а не народ.

Рекао је да не може да разуме мржњу која постоји и да му је невероватно да се чак и у затвору, у ком је како каже био и у ком има свакаквих људи, нађе заједнички језик, а да на слободи то не може.

Председник бугарског националног савет Владимир Захаријев рекао је да су закони у Србији добри, али да држава треба да уложи много веће напоре да их примени.

Указао је на проблем који се тиче медија и националних мањина и рекао да је потребно 17 одсто простора на националним телевизијама обезбедити за мањине.

Захаријев је указао и да ће грађани Босилеграда и околине имати велики проблем када им се 1. јула угаси локална ТВ и радио станица, јер се нико није пријавио да је приватизује, а локална самоуправа више неће моћи да их финансира.