Шабић: Против министарстава 19 жалби

Шабић је на Конференцији о отворености управе рекао да је један од проблема што је Србија пуна акционих планова, који нису реализовани. "Акциони план може да изгледа фасцинантно, али је неопходна воља да га претворите у нешто реално", навео је Шабић. 

Према његовим речима, проблем је и што имамо и на хиљаде жалби дневно грађана који не могу доћи до тражених информација, а да је повод за жалбе најчешће игнорисање захтева, преноси Танјуг.

"Игнорисање захтева је прекршај, али надлежно министарство за три и по године није започело ниједан прекршај оних који одбијају да грађанима дају информације, а то су најчешће министарства и предузећа које контролише влада", истакао је повереник и навео да више од половине министарстава нема објављен буџет за текућу годину.

Он је истакао да је неопходна промена Закона о приступу информацијама о јавном значају, наводећи као пример проблем са нотарма.

Нотари, према његовим речима, свуда имају јавна овлашћења, али у нашем закону пише да се надлежност повереника односи на организације, а не на физичка лица која имају јавна овлашћења.

"То значи да директор једног предузећа који жели да податке сакрије од јавности, може све папире да оверава и да их држи код нотара, и да те информације ми не можемо да добијемо", објаснио је Шабић и додао да закон мора да се мења.

На конференцији је оцењено да је отворена управа основа сваког демократског друштва и да скоро 80 одсто грађана сматра да споразуми, које доноси и закључује

Влада и информације о спровођењу тих споразума, треба да буду јавно доступни.

Стратегија реформе јавне управе

Љиљана Узелац из Министарства државне управе и локалне самоуправе истакла је да то министарство ради на Стратегији реформе јавне управе како би се успоставио један нови јавнослужбенички систем који би испунио начело отворене управе.

Она је додала да је држава успостављањем независних институција повереника, заштитника грађана, државног ревизора, али и сарадњом са организацијама цивилног друштва, испунила испунила неке од основних стандарда отворености јавне управе.

Узелац је посебно нагласила да је прошле године донет Акциони план који поставља главне циљеве и смернице за унапређење деловања јавне управе и повећање њене транспарентности, али да је у плану нови Акциони план који би требало да буде израђен наредне године.

"Највише пажње до сада било је посвећено унапређењу јавног интегритета, што подразумева мере које се односе на информацијама, слободу медија, борбу против корупцију... и то је пратио Акциони план", рекла је Узелац.

На податак који је Узелац изнела, да је Управна инспекција до сада 1.299 предмета ставила ставила под надзор, Шабић је оценио да је то "практично дезинформација јавности", јер ниједан од тих надзора није покренут самоиницијативно већ на његово инсистирање, иако он, како каже, није у обавези да на то указује.

Директорка Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС), који је организовао конференцију, Јелена Милић, рекала је да би било добро да се поглављем 32 отворе преговори Србије са ЕУ. То поглавље се односи на контролу трошења буџетског новца, што ће, како сматра, отворити и питања улоге државног ревизора, закључивања уговора без транспарентности и тендера...

"Организације цивилног друштва у протеклом периоду, више пажење посветиле су тражењу места у процесу европских интеграција, али кључно је да се не изгуби контролни механизам цивилног друштва у праћењу рада државних институција", рекла је Милић и додала да то није уперено против неких политичара, већ у циљу остваривања политика од којих сви грађана Србије имају користи.

Конференција "Партнерство за отворену управу 2015-6" одржана је у оквиру Пројекта "Заговарање отворених управа: постављање дневног реда и праћење акционих планова земаља од старне цивилног друштва".