Учионица уместо радионице

Хоће ли земљу изградити машински техничари или машински инжењери? – питање је на које статистика и пракса различито одговарају.

Статистика каже да 75 одсто ђака у Србији похађа средње стручне школе, а тек сваки четврти гимназију. Трогодишње школе махом су празне, а тражена занимања, тврде у стручним школама, вапе за кадром.

"Србији требају мајстори, техничари, без тога нема развоја земље и сад имате вапај за мајсторима и техничарима у грађевинарству, пољопривреди, текстилној индустрији", објашњава председник Форума средњих стручних школа Милорад Антић.

Лош систем, за државу је бацање пара. Стручно образовање у просеку је четири пута скупље него гимназијско.

У Форуму процењују да ђак у стручној школи државу годишње кошта 1.000 евра, а гимназијалац око 650 евра.

План државе је да повећа број гимназијалаца на више од 50 одсто, али не, како објашњавају, забранама уписа, већ подстицањем конкурентности гимназија.

"Ми желимо да ученици који излазе из школа буду спремни за привреду. То не иде само тако што јачамо средње стручне школе, нама је потребно много више иницијативе код оних који завршавају факултете и зато су нам потребне озбиљне гимназије", каже министар просвете Срђан Вербић.

Држава мора да размисли какве вештине жели од својих грађана, процењују они који се баве квалитетом образовања. Тренутна рачуница је, кажу, лоша јер после стручне школе не иде се на посао, већ на факултет – и то сваки трећи ђак.

"Ту имамо два проблема: прво, они нису припремљени за студирање, а друго, оно време које смо уложили да они постану стручни у својој области они то не користе, а ми смо потрошили њихово време и наше ресурсе да бисмо на крају добили новог студента", наводи Александар Бауцал са Филозофског факултета.

У поређењу са европском праксом, не стојимо добро. У 16 земаља Уније има више од 50 одсто гимназијалаца – у Ирској, Француској и Немачкој сваки други средњошколац похађа гимназију, у Литванији више од 80 одсто, на Кипру 87 процената.