Kaнцер све чешћи код трудница

Да су нам неопходни стандардизовани протоколи за лечење жена оболелих од рака, међу којима има и трудница, једна је од главних порука скупа под називом "Канцер и хумана репродукција", коме су у Београду присуствовали и стручњаци из најпознатијих европских центара за онкологију.

Средином прошлог века, више од 60 одсто жена у развијеним земљама имало је први порођај пре 25. године. Данас, то више није тако. На материнство се, из многобројних разлога, одлучује све касније.

Одложено рађање је велики друштвени проблем у већини европских земаља, па и у Србији. Један од фактора ризика за настанак болести управо је нерађање.

"То је можда најделикатнији и најтежи проблем у гинекологији и акушерству. Проблем је што је свака од тих прича, или труднице која болује или младе жене лечене од рака која жели да роди, прича за себе - а протокола нема", каже професорка Весна Кесић, председница Европског удружења за гинеколошку онкологију.

Како објашњава, сви заједно, свако у својој земљи, ради на проналажењу решења за најбоље лечење, а да се притом не ризикује живот жене - да исход са онколошке стране буде добар, али да у исто време остваре своје потомство.

"Ова област је релативно нова. Ипак, добри лекови и хирургија омогућили су нешто што можда пре једне деценије није могло, излечити жену од рака и сачувати јој фертилност. Моја порука пацијентима јесте да не губе наду, више од 85 одсто младих сада добија битку са болешћу", рекао је онколог гинеколог Фредо Пекатори из Италије.

У Европи је ове године регистровано 4.000 жена оболелих од малигних болести које још нису родиле, или им се рак појавио током трудноће. С тим проблемима 46 жена јавило се Клиничком центру Србије у последње три и по године. Одлуку како да буду лечене доноси велики тим.

"Тај наш тим обухвата гинеколога онколога, медикалног онколога, радиолога, хемиотерапеута... Практично ми ту доносимо тешке одлуке, оно што сада имамо јесте могућност замрзавања јајних ћелија, ако треба да се острани јајник, надамо се да ће некада бити дозвољено и сурогат метеринство...", каже доктор Александар Стефановић, директор ГАК КЦС.

Лекови и развој медицине помажу, али лекари подсећају да у спречавању настанка најтежих болести најпре сами себи можемо да помогнемо - преглед код гинеколога најмање једном годишње јесте најбоља заштита и улагање у будућност.