На корак до производње радиофармацеутика

За изградњу наменског објекта у "Институту Винча", масе четири и по хиљаде тона, потрошено је више од милион евра, али од 2007. године стоји празан. Да би се опремио до краја, потребно је још око четири и по милиона евра. То би омогућило да се, у року од годину дана, успостави индустријска производња ПЕТ радиофармацеутика за целу Србију.

Научни саветник у Лабораторији за физику "Института Винча" Татјана Тртић-Петровић каже да је позитронска емисиона томографија једна је од најсавременијих медицинских дијагностичких метода, која се пре свега користи у онкологији за откривање малигних обољења, у неурологији и кардиологији.

"Карактеристике ПЕТ радиофармацеутика јесте то што имају релативно кратко време полураспада од неколико минута, до 110 минута. Та карактеристика доводи до тога да производња радионуклида и радиофармацеутика мора да буде локална, у распону од 300 километара у једној земљи'', каже Татјана Тртић-Петровић.

Србија, међутим, годинама увози ове лекове. Преговори о њиховој производњи са руском државном корпорацијом за атомску енергију, у застоју су дуже од 12 месеци.

Научни саветник у Лабораторији за физику Института Винча Небојша Нешковић каже да је интерес руске стране да дође до технологије, а српске да дође до дуго очекиване производње радиофармацеутика.

"Меморандум о томе потписан је у јуну прошле године, а обавеза владе Србије била је да до септембра 2013. оснује предузеће које би Рос Атом докапитализовао, али, и поред великог броја тврдих обећања, то се није десило", каже Небојша Нешковић.

У развијеним земљама једна ПЕТ камера долази на милион до 500.000 становника. У Србији би требало да их буде осам, а имамо само две, у Клиничком центру у Београду и Институту за онкологију у Каменици. Али и они се користе тек повремено, када се радиофармацеутици набаве из иностранства.