Законом против неодговорних послодаваца

За безбедност и здравље радника држава треба да издвоји четири одсто БДП-а, а предузећа од пет до шест одсто инвестиционих улагања, препорука је Међународне организације рада коју је прихватила и Европска унија.

У контроли Фабрике боја "Питура" у Земуну, инспектори су упозорили на озбиљност ризика у раду са запаљивим материјалима. 

"У складишту Питура налазе се опасне материје и потребно је да, осим што су саобраћајнице означене, постоји и ограничење брзине, значи којом брзином можете да се крећете кроз ове саобраћајнице", каже инспектор рада Анђелка Долежал.

"Беохемија" за обавезне прегледе опреме за рад, контролу ваздуха у радној околини и лекарске прегледе 500 запослених, годишње издваја око 10 милона динара. Поред тога, четворо запослених организују и проверавају безбедност у самој компанији.

"Ту су урачунате обуке које спроводимо пре почетка рада запослених, у току рада и за време увођења нових средстава за рад и при увођењу нове опреме. Један од показатеља стања безбедности у нашој компанији је занемарљив број повреда у односу на број запослених", каже менаџер безбедности и здравља на раду "Беохемије" Вања Ђукић.

У иностранству, због оштрих прописа о заштити радника, фирме имају велике трошкове у случају повреде или професионалног обољења. Ти трошкови су и два и по пута већи од трошкова улагања у превентиву. У ресорном министарству припремају слична законска решења.

"Министарство рада је покренуло процедуру за доношење Закона о безбедности и здрављу на раду, где ћемо коначно регулисати правила како се нешто штити на раду али не само то, већ како се мери штета, како се и ко исплаћује штету да већ једном радник буде апсолутно осигуран", наводи министар рада, запошљавања и социјалне политике Александар Вулин.

Највећа препрека за већу безбедност радника је недостатак средстава. Једну мултинационалну компанију у Србији увођење неопходних мера заштите коштало је 2.000 евра по раднику, а годишње одржавање је 300 евра по запосленом.

Најчешћи недостаци у области заштите радника јесу непостојање акта о процени ризика, необученост за безбедан рад и неконтролисање исправности: средстава за рад, радне опреме и радне околине.