Хуманост без рока трајања

Кућа, храна, плата и даље су потребни онима који су за неколико сати изгубили све што су годинама стварали. Помоћ која је стизала док су поплаве трајале била је кључна.

"Интензитет донација од стране грађана је сада наравно мањи него што је био тад, јер људи су у међувремену исцрпли своје ресурсе. Сада можемо да рачунамо на много већу помоћ са стране од разних међународних донација, а билатералну помоћ земаља", рекао је Марко Благојевић, директор Канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја.

Од почетка поплава 4.500 волонтера Црвеног крста провело је 500.000 сати на терену. У Београду је и сада њих око 200 који деле хуманитарну помоћ у прихватним центрима и у Обреновцу.

"Пошиљке из иностранства још увек стижу, а грађани не донирају више артикле. Мислим да је у овом моменту то рационало и реално. Мислим да су донације фирми оно што је потребно, пре свега када је у питању корзервирана роба, то је топ приоритет", каже генерална секретарка Црвеног крста Србије Весна Миленовић.

Има компанија које се и даље одричу дела зараде за помоћ најугроженијима.

"Ми нисмо ни постављали питање да ли треба нешто да учинимо. Било је само питање како. Схватили смо да је поред донација најбољи начин да помогнемо тако што ћемо активно укључити све грађане. Очекујемо да ће се скупити 30.000-40.000 евра", рекао је извршни директор компаније "Књаз Милош" Данијел Боехи.

И Радио-телевизија Србије од првог дана помаже угроженима у поплавама. У "Телетону" је прикупљено више од 600.000 евра.

"У септембру такође припремамо велику акцију за прикупљање средстава, наравно и наше дневне информативне емисије се свакодневно баве тематиком која је забрињавајућа, и негде подсећамо и грађане Србије, и оне који не живе у нашој земљи, да не треба да заборавимо на оно што се десило", рекла је Душка Вучинић, директорка корпоративних комуникација РТС-а.

Оно што се десило још дуго неће заборавити они који не спавају у својим кућама. Због тога хуманост не сме да има рок трајања.