Интересовање за софтверско инжењерство не јењава

Почело је са једним одељењем, а данас се ради у три групе. Од 120 студената 20 се школује о трошку државе, један број стипендирају компаније, док самофинансирајући студенти за школарину издвајају 220.000 динара. И ове године, матуранти су изузетно заинтересовани за овај смер.

Семестар је подељен на три дела, а најбољи студенти су демонстратори.

"Наишао сам на колеге које обећавају, тако да постоји шанса да ћемо можда постати конкуренција у једном тренутку некој постојећој фирми којих заиста има много, а које су поникле на нашем смеру", каже студент Никола Колевски.

Сарадник у настави Ненад Виторовић истиче да је предност то што је по годинама близак студентима.

"Чињеница да сам по годинама релативно близак њима је јако добра зато што имамо слободнију комуникацију и брзо се потенцијални проблеми разреше", објашњава Виторивић.

Рачунар је алат у свакој области и сви га користе као основно средство, па дипломци овог одсека налазе посао још током студија.

"Имамо проблем да их натерамо да дипломирају. Диплома им неће сметати. Ја увек у шалим: Немојте да дајем почасне докторате зато што нисте дипломирали кад је требало. Немојте да личите на Била Гејтса", каже декан Електротехничког факултета у Београду Бранко Ковачевић.

Да би се на ЕТФ уписао већи број студената, потребан је и већи простор. Влада је факултету доделила зграду, али још нису сређена сва потребна документа, па се тај објекат не користи.

Када се уреди нови простор тада ће моћи да се запосли више професора и упише више студената. У томе су спремни да помогну Мајкрософт, Нордеус и Гугл.