Како се припремити за промену климе

Поставља се питање можемо ли да победимо изазове које климатске промене стављају пред нас.

Само у последње две и по деценије, преживели смо 12 најтоплијих година. Просечна температура у односу на прошли век већа је за цео степен, а научници сматрају да ће наставити да расте.

Горан Пејановић из Републичког хидрометеоролошког завода рекао је да употребом нумеричких модела који су врло комплексни који повезују аеросоле, вегетацију, лед се долази до предвиђања да ћемо имати повећање падавина, у летњем периоду смањење и повећање температуре до 2030. године за један, два степена.

Ипак, захваљујући науци, велике количине падавина могли бисмо да предвидимо, па и да се припремимо за њих. У Институту за метеорологију сматрају да су поплаве, које су пре три године задесиле северну Италију биле упозорење и за Србију.

Млађен Ћурић из Института за метеорологију рекао је да је у питању иста регија.

"Пошто су у Пољској биле огромне поплаве и падавине, тако нешто би могло да се очекује у нашој земљи, па да онда по томе планирамо, колики насипи теба да буду", навео је Ћурић.

Ко је губитник у вечитој игри природе и човека?

Пејановић каже да је човек највећи фактор, повећање популације на земљи износи седам милијарди људи, повећање индустријске производње, повећање саобраћаја, све то доводи до повећања емитовања концетрације угљендиоксида, метана, азот оксида.

"Клима је толико снажана да је човек срећом још увек мали да би је у толикој мери мењао, па да би ми то приписивали нашој грешки", сматра Ћурић.

Да је "здравље" климе угрожено, најбоље илуструју елементране непогоде којих је све више. У последњих десетак година у Европи је било 200 катастрофалних поплава, а у наредних 20 година прете нам суше.