Лош положај радника у Србији

Већина радника се плаши да говори о томе у којој мери послодавци крше њихова права, па то чине углавном анонимно, или у четири зида.

Једна радница каже за РТС да је скоро годину дана радила у кафићу, где није била пријављена.

"Ретко кад сам имала слободан дан и кад сам оправдано изостајала због здравствених разлога послодавац ми је одузимао од плате. Често сам остајала до касно кад би његови другови дошли и то ми наравно никада није било ни плаћено", навела је она.

Каже да није дала отказ и да није газду пријавила инспекцији јер се надала да ће то престати и јер је у то време била студент а новац јој је био потребан.

Све чешће можемо чути да радници у Србији пристају на све, само да сачувају посао. Јер, ако га изгубе, пут до новог радног места је тежак. Готово непроходан.

Радници у Србији често трпе рад на црно, неплаћање зарада и доприноса, рад без слободног дана или годишњег одмора, прековремен рад без накнаде и мобинг.

Како охрабрити запосленог да не постане део негативне статистике? Прва адреса требало би да буде инспекција рада.

Ипак, да је у претходна два дана неки радник покушао да потражи помоћ од инспекције рада, тешко да је могао да је добије. На три телефонска броја нико се није јављао, а један је био искључен. Било је могуће добити само говорни аутомат, али међу опцијама није било оне за притужбе.

Заштитник грађана Саша Јанковић каже да када сазна за неке такве случајеве, пошто не може директно да контролише послодавца, тражи од инспекције да уради оно што може.

"Дешавало се да инспекција уђе ненајављена, да радници беже у подрум, истрчавају у поља иза пекара да би се сакрили, јер у малим местима када пријавите инспекцији послодавца, нећете више наћи посао", наводи Јанковић.

Променити свест радника, нарочито у мањим срединама, чини се, најтежи је посао.

"Страх од губљења посла је толико велики као страх од најтеже болести. Ту је улога синдиката највећа. Који је механизам да синдикат заштити раднике? То је једино кроз колективне уговоре", објашњава Милан Грујић из Синдиката запослених у комунално-стамбеној делатности Србије.

Први тест за државу у заштити радничких права биће нови Закон о раду.

"Не доносимо ми закон о раду да би смањили права радника већ да би процес производње био једноставнији. Нико овде раднике не доживљава као роба. И радник није роб. О његовим правима ће морати да се води рачуна", истиче министар рада Александар Вулин.

Осим веће заштите запослених, потребно је и више радних места. Тада ће и послодавац два пута размислити пре него што не уплати допринос, не прјави радника или му не да слободан дан.