Све мање посла за бабице

Прошле ноћи била је гужва у породилишту у Вишеградској. Међутим, то није права слика Србије. Од 168 општина, у чак 160 се бележи негативан природни прираштај. Па тако, и бабице, које су данас обележиле свој дан, имају све мање посла.

"Не могу да кажем да је наталитет порастао. Није, баш опада. Има дана када имамо порођаје, има дана када немамо", каже вође смена бабица Гинеколошко-акушерске клинике у Вишеградској Ема Милошевић.

Од свих предуслова за проширење породице, међутим, довољно има само жеље за потомством.

Александра Курићанац из Краљева за неколико дана улази у девети месец трудноће. Она поручује да са потомством не би требало чекати. Милијана Лазаревић из истог града објашњава да је добила отказ када је остала у другом стању.

Начелница Одељења за попис становништва Завода за статистику Снежана Лакчевић каже да само Београдски регион бележи повећање броја становника, за око 85.000, док се у регионима Војводине и Западне Србије бележи смањење за око 100.000.

"У Јужној и Југоисточној Србији тај број се смањио за скоро 190.000 за само девет година", истиче Снежана Лакчевић.

Демографи упозоравају да смо драгоцено време већ изгубили, и да чак и ако свако уради све што може и обећа, Србија ће до 2060. године остати без милион становника.

"Значи, 1960. године Србија је имала више становника него што ће имати 2060. Према најоптимистичнијој варијанти, са потпуно другачијом старосном структуром, бићемо много старији", каже демограф Горан Пенев.

"Присутна је велика емиграција нашег становништва у иностранство, посебно младог становништва. Просечна старост становника у Републици је 42 године, док је просечна старост нашег становника у иностранству 28 година. Између два пописа око 150.000 лица је отишло у иностранство на привремени или трајни боравак", објашњава начелница Одељења виталне статистике у Заводу за статистику Србије Гордана Бјелобрк.

Најмање становника имају Црна Трава, Трговиште и Лапово, а најстарије грађане Црна Трава, Гаџин Хан и Сврљиг.

Најмлађе становништво живи у Тутину, Новом Пазару и Сјеници. У односу на педесете године прошлог века, Србија данас има десет пута више насеља са мање од сто становника. У трећини већ годинама није рођена ниједна беба.