Колико смо (не)писмени?

Ђаци најчешће греше у састављању реченица, при писању малих и великих слова. Имају проблема с гласовним променама, скраћеницама... Професори кажу да ђаци највећи греше што правопис не схватају озбиљно. Најбитније им је да одговоре на питање.

"Најбољи пример каква неписменост јесте да деца највише греше на тим завршним испитима у правопису. Иако та питања не траже правописан одговор, ипак се подразумева да властита имена буду великим словима написана, а не тек тако офрље написана и без правиописне форме", каже Златко Грушановић, директор ОШ "Вук Караџић" из Београда.

"Деци много тога представља проблем што се тиче правописа. И сматрам да су за то криве друштвене мреже, односно њихово економисање језиком на један врло неуобичајен начин", сматра Милица Миловановић, професор српског језика из Јагодине.

Ново, допуњено издање правописа Матице Српске добили смо 2010. године. Међутим, с њим нису упознати не само ђаци, већ ни добар део одраслих.

"Како се односимо према норми у саобраћају, односно према саобраћајним прописима, вероватно се тако или слично односимо и према правописној норми. То је више ствар наше недисципине, или да тако кажем потребе да не поштујемо оно што јесте норма. И опет имамо проблем. Сваки саобраћајни прекршај се санкционише. У правопису се условно речено ништа не санкционише осим код студената и ученика", каже Вељко Брборић, шеф Катедре за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Због тога лингвисти упозоравају: није задатак само школе и универзитета да штите правопис, већ целог друштва.