Читај ми!

Зашто не рециклирамо

У Србији се годишње употреби 360.000 тона амбалаже, а свега 68.000 тона се рециклира. Пластичне и стаклене боце, лименке, стари папир, завршавају на дивљим депонијама и у природи. С друге стране, фабрике за рециклажу немају довољно сировина.

Јужну Мораву зову и тужна Морава, јер иако има људи којима је стало до ње и који је чисте, пластичне боце, кесе и друго смеће врло брзо се поново накупе. Годишње са баци око 30.000 тона амбалажне пластике, која као сировина вреди око 3,5 милиона евра.

"Амбалажа има великог утицаја на земљиште које контаминира и на површинске и подземне воде, али и на емисије у ваздуху. За разградњу једне лименке у природи потребно је 500 година. Њена употреба је могућа рециклажом небројано пута и тако долазимо до уштеде 90 одсто енергије", каже Филип Радовић из Агенције за заштиту животне средине.

У домаћинствима заврши 70 одсто амбалажног отпада.

"Прво се грађанима мора поставити инфраструктура, дати им могућност да изаберу на који начин ће радити примарну селекцију, на који начин ће одвајати амбалажни отпад који настаје код њих. Морати да их едукујете. Наша искуства су да када грађанима Србије дате могућност да одвајају амбалажни отпад, око 70 одсто је спремно да то ради и без надокнаде и без казне", каже Виолета Кокир Белановић из "Секопака".

Привреда је обавезна да одређени проценат производа рециклира и поново искористи. У Европи је то између 50 и 65 одсто, а у Србији за ову годину 30 процената.

"У другим земљама у којима послујемо, на пример у Румунији, Грчкој и Белгији постоји систем прикупљања амбалажног отпада од потрошача, чак негде и до седам врста, а потрошачи за то добијају различите економске стимулансе у виду попуста на куповину у тим објектима у којима су донели амбалажу. Још не постоји систем који би овде то омогућио, али то јесу неки од начина за које разматрамо како да их применимо", каже Мартина Петровић из компаније "Делез Србија".

У Београду је 2009. постављено 39 рециклажних острва за одлагање амбалажног отпада.

"Нажалост, данас су та рецикл-острва изгубила своју прву намену зато што се често обијају ти контејнери у покушају да се из њих изваде секундарне сировине и често неки несавесни појединци убацују и оно што није предвиђено да се одлаже у те контејнере", каже Мирјана Карић из Градске чистоће Београда.

Ускоро ће бити постављено 15 нових рециклажних острва, где ће се први пут наћи и контејнери за одлагање стакла.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 19. октобар 2024.
15° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи