Колико кошта бесплатна бања

Нешто више пензионера, њих око 11.000, отићи ће ове године на опоравак у бање о трошку Фонда ПИО. За ту намену, и поред кризе, Фонд издваја рекордних 339 милиона динара. На бесплатни опоравак право имају сви пензионери чија су примања нижа од просечне пензије. Стручњаци, међутим, сматрају да такав начин трошења новца од доприноса - треба преиспитати.

Ранг листе на које пензионери који су се нашли испод црте могу да се жале, објављене су у пензионерским удружењима. За свако место конкурисала су четири пензионера, у Чачку чак осам. Фонд је одредио квоте по којима, у складу са дужином стажа, најмање места има за пољопривредне пензионере.

"У прошлости је то било јединствено па је испадало да су највећи број били породични пензионери, рудари нису могли да стигну од тих домаћица", каже Милорад Марић, председник Удружења пензионера у Чачку.

Уз пензију до просечне (24.170 динара) важно је да пензионер нема додатних прихода и да бесплатан боравак у бањи није користио у последњих пет година, раније су то биле три године. Пријем захтева Фонд је одавно препустио удружењима пензинера.

"Припадност неком удружењу или било чему уопште нема утицаја, него су то конкурси за све пензионере. Довољно је да је пензионер и да испуњава одређене критеријуме", каже Ђура Перић, председник Савеза пензионера Србије.

Иако у Фонду кажу да медицинска документација није битна, нека удружења тражила су потврду о дијагнози. Парадокс је да пензионер такву потврду плаћа 500 динара, јер је њено издавање нестандардна услуга, потврдили су нам у Дому здравља у Љигу.

Тако и сам покушај да оду на бесплатан опоравак многе кошта, мањина је на добитку, а највећи цех, 339 милиона динара, плаћа Фонд.

"То је 0,1 одсто од укупно наплаћених доприноса у претходној години. Из тог разлога је сваке године тај износ промењив. У прошлој години смо имали повећану наплату доприноса", каже Јелица Тимотијевић из Фонда ПИО.

Наплата је већа и због прошлогодишњег повећања стопе доприноса за два одсто. Стручњаци сматрају да би код измена пензијског закона требало обратити пажњу на толика издвајања за опоравак пензионера.

"То јесте законска обавеза из 2005. године, тада су околности биле повољније него сада. Пошто ће морати да се гледа целина биланса јавних финансија, наравно све ставке ће се разматрати, гледаће се свака могућност да се уштеди", каже економиста Миладин Ковачевић.

У овом тренутку, Фонд доприносима покрива 58 одсто средстава за исплату пензија и осталих давања. Остатак стиже из републичке касе.