Дан кад је страдала Народна библиотека

Окупљеним грађанима, амбасадорима, писцима се прва обратила в. д. управника НБС Светлана Јанчић, рекавши да је Народна библиотека Србије, најстарија и најугледија установа културе у држави, стециште знања, памћења и свести о значају и угледу институције и њеним одговорностима, дубоко укорењена у саму суштину националног бића и колективног идентитета, преноси Танјуг.

Током 182 године истрајног и посвећеног рада Народна библиотека Србије верно је делила судбину народа и земље, рекла је Јанчићева и додала да је за време немачког бомбардовања Београда у априлу 1941. уз велике људске жртве и огромна разарања града, чије су последице још видљиве, у ваздушним нападима неповратно уништена драгоцена национална научна и културна баштина, прикупљана и чувана у Народној библиотеци од њеног оснивања 1832. године.

"У времену у коме, и поред болних искустава, библиотеке и архиви широм света и даље нестају у пламену, наша је обавеза да коначно вратимо књигу на Косанчићев венац, да достојно обележимо место страдања, да му удахнемо живот, смисао, лепоту и племенитост, да се дубока рана на бићу Националне библиотеке залечи, а прекинута нит трајно успостави", закључила је Јанчићева.

Књижевник, управник Библиотеке Матице српске и дописни члан САНУ Миро Вуксановић подсетио је да је у бомбардовању "у буктињу претворена национална српска библиотека".

"Буктињу су створиле хитлерске бомбе, на данашњи дан, на шести април који је убијен чим је почео да свиће. Тада су плануле и књиге на немачком језику. Зло је зло зато што и само себе погађа", рекао је Вуксановић.

Позвао је да се на Косанчићевом венцу подигне маузолеј спаљеној књизи "читалачки скроман и сетан, као надгробник страхоти која је уништила саму себе, отишла под земљу на којој, слободно, сами на своме, говоримо речима које не могу да горе".

Министар културе и информисања Иван Тасовац рекао је да је уништење Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, која је изгорела у нацистичком бомбардовању 6. априла 1941. године, један од највећих злочина почињених над покретном културном баштином у Европи током Другог светског рата.

"Тиме је страдање наше библиотеке прерасло националне оквире и постало универзалини симбол покушаја уништења и затирања културе, уметности, науке и образовања", рекао је Тасовац.

Рекао је да је изузетно богат и разнородан национални фонд тадашње Народне библиотеке Србије био сведок динамичне и бурне историје ових простора, преплитања култура, традиција, језика, религија и идеологија.

Окупљени на рушевинама НБС на Косанчићевом венцу оставили су књиге, а у уметничком делу програма позоришна трупа Дах театар извела је перформанс.

Иначе, чланови Управног одбора Народне библиотеке Србије Гојко Тешић и Миладин Шеварлић протестовали су због тога што нису били позвани на обележавање Дана сећања на страдање НБС.

"То је срамота", рекао је председник УО Тешић медијима и упитао докле ће НБС бити посед једног човека "без лика и дела".

Члан Управног одбора Шеварлић је у писаној изјави за медије навео да не позвати чланове УО на обележавање страдања НБС представља "озбиљан преседан".